Uzrok epidemije žutice u Nišu i Leskovcu je nepoznat. Ranijih godina najugroženija od hepatitisa A bila je populacija od pet do 19 godina. Početak registrovanja obolelih krajem oktobra u Nišu pokazuje da je to sada kategorija ljudi od 20 do 40 godina starosti. Sa epidemiološkog aspekta, to se objašnjava time da dugo nije bilo hepatitisa A u tom kraju i da je izostao prirodni imunitet u toj populaciji. Očigledno je da imunitet nije ni postojao kod gradskog stanovništva u Nišu, jer hepatita A nije bilo u poslednjih 10 do 15 godina, u toj kategoriji, osim sporadičnih slučajeva - kaže u razgovoru za Danas Svetlana Mijatović, pomoćnik ministra zdravlja u sektoru za sanitarni nadzor.

Znakovi oboljenja
Inkubacija virusa hepatitisa A traje od 15 do 50 dana. To znači da inficirani često i ne zna da je rezervoar zaraze i može dve nedelje pre pojave simptoma bolesti da prenese virus ličnim kontaktom, dodirivanjem istih predmeta, preko hrane i vode. Virus se može preneti i nedelju dana posle prvih znakova oboljenja. Simptomi su iznenadni i ispoljavaju se kroz povišenu temperaturu, slabost, odsustvo apetita, mučninu, povraćanje i nelagodnost u trbuhu. Uglavnom su sve promene blage i retki su slučajevi težih oblika ove bolesti.
Na pitanje može li reći da je u najnovijoj epidemiji u Nišu reč o sistemskom problemu, gospođa Mijatović odgovara odrično.
- Svi sektori u društvu izvršavaju svoju funkciju, kako lokalna samouprava u preventivnoj dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji, tako i u sređivanju javnih površina i edukaciji stanovništva. Lokalna samouprava iz svog budžeta odvaja novac za to, a uskoro će se svuda izgraditi i komunalne deponije, zbog čega će nestati divlje koje su izvori zaraze, posebno za one koji skupljaju sekundarnu sirovinu i dolaze u kontakt s mogućnostima infekcije. Vodoizvorišta takođe treba zaštititi od divljih deponija koje mogu da ih ugroze.
Kad je reč o pranju ruku kao bitnoj preventivnoj meri u odnosu na zarazne bolesti, sagovornica Danasa iznosi sledeće opaske:
- Postoje opšta pravila pranja ruku i to je neki minimum koji često nije i dovoljan. Opšta pravila nalažu da perete ruke kad ustajete i ležete, pre i posle jela i toaleta. Ali, u nekim poslovima koji se obavljaju osam sati to nije dovoljno. Često je neophodno da ruke budu nekoliko puta u toku posla propisno oprane, tekućom vodom i sapunom.
Svetlana Mijatović iznosi podatak da je prema nalazima sanitarne kontrole u Srbiji u 2006. 16,5 odsto briseva ruku bilo neispravno, a 11,9 odsto radnih površina i pribora. Pregledano je 15.747 uzoraka namirnica i 2.629 nije bilo valjano. U 13 odsto slučajeva voda je bila neispravna. Kontrolisano je 185.992 zaposlena i bez zdravstvenog pregleda bile su 9.682 osobe. Zbog različitih nedostataka, s posla je odstranjeno 12.165 ljudi. Edukacija onih koji rukuju namirnicama, o ličnoj i opštoj higijeni, izvršava se za 12 do 15 hiljada osoba na godišnjem nivou. U ovoj godini za osam meseci pregledano je 5.504 brisa ruku i 15,8 odsto bilo je neispravno. Isto je bilo sa 9,3 uzorka radnih površina i pribora. Od 11.783 uzorka namirnica, 947 je bilo neispravno, a hemijski neispravne vode nađeno je u 284 slučaja - kaže pomoćnica ministra zdravlja Svetlana Mijatović.
U nišavskom okrugu za prvih šest meseci ove godine provereno je 2.889 uzoraka pribora i površina i neispravnih je bilo 87. Od 612 uzoraka briseva ruku, neispravno se pokazalo 54. Pokazatelji kontrole u nišavskom okrugu ukazuju na stabilnost i pomeranje na bolje. To nije veliki broj neispravnosti.
Na pitanje kako objašnjava činjenice da bolest prljavih ruku zahvata veći broj ljudi u Srbiji na početku 21. veka - zvaničnica Ministarstva zdravlja kaže:
- Crevnih zaraznih bolesti će uvek biti. Svi mi imamo različiti imunitet, genetsku komponentu i nismo odgajani u istim uslovima. Hronične bolesti organizam čine podložnijim za druge bolesti, pa i za zarazne, crevne viruse. Takav organizam ne može adekvatno da se bori. Svako od nas može da ima izvanredan imunitet u nekom delu života, a u drugom da ga izgubi. Vrlo je teško da čovek sam može to da izbalansira, ali je važno da od samog rođenja i saznanja naših predispozicija stičemo kulturološke navike i razvijamo zdravstvenu kulturu - zaključuje Svetlana Mijatović.

Ostale vestiArhiva