Lokalitet Djavolja varoš kod Kuršumlije, koja je srpski kandidat u izboru za sedam svetskih prirodnih čuda, trenutno se, prema glasovima pristiglim putem Interneta, nalazi na prvom mestu, izjavila je u utorak sekretar Turističke organizacije Kuršumlije Mirjana Dimitrijević.
Na tom mestu se, kako je rekla, nalazi od ponedeljka uveče, tako da se na listi 170 nominovanih, za samo prethodna tri dana sa osme popela na vodeću poziciji.
Direktor Turističke organizacije opštine Kuršumlija Radovan Tanasković objasnio je da glasanje traje do kraja naredne godine. Djavolja varoš je jedini predstavnik Srbije na spisku nominovanih 170 lokaliteta iz celog sveta, a konačna lista biće poznata 2010. godine. Tanasković je precizirao da je kandidatura Djavolje varoši podnesena u dogovoru sa preduzećem "Planinka", kome je Uredbom vlade Srbije taj lokalitet poveren na upravljanje i to čim je Gebrova agencija iz Švajcarske pokrenula izbor sedam svetskih čuda prirode.
Tanasković je podsetio da se samo jednom može glasati i pozvao je sve zainteresovane u zemlji i dijaspori da daju glas našem predlogu kako bi se našao u konkurenciji 21 lokaliteta medju kojima će se birati sedam svetskih čuda prirode.
To mogu učiniti na adresama www.new7wonders.com, kao i na www.djavoljavaros.com gde se na prvoj strani sajta moze naći upustvo za glasanje.
Djavolja varoš se nalazi na južnoj padini Radan planine, 30 kilometara jugoistočno od Kuršumlije, izmedju sela Zebice i Djake, na nadmorskoj visini 660-700 metara. Tu jedinstvenu prirodnu retkost erozivnog porekla čine 202 zemljane piramide (glavutka), visine izmedju dva i 15 metara, širine do tri metra, sa andezitnim kapama na vrhu i figurama smeštenim u dve jaruge, Djavoljoj i Paklenoj.
Atraktivnost Djavolje varoši leži u pojavi bizarnih oblika reljefa, koji svojim izgledom, veličinom, brojnošću i položajem predstavljaju prirodnu retkost evropskog i svetskog značaja i privlače pažnju turista, naučnih i obrazovnih radnika i umetnika.
Pored ove pojave, u Djavoljoj varoši postoji i vrlo retka hidrološka pojava, dva jako mineralizovana i kisela izvora, koji su po svojim karakteristikama retki u svetu.
Prema Tanaskovićevim rečima u svetu postoji samo nekoliko prirodnih reljefa sličnog sadržaja i to na Alpima, u Francuskoj, Turskoj i Italiji.

Ostale vestiArhiva