Agrobanka je u 2007. godini ostvarila dobit iz tekućeg poslovanja od 1,1 milijardu dinara, međutim godinu će završiti sa knjigovodstvenim gubitkom od 2,45 milijardi zbog regulisanja odnosa po osnovu zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj, izjavili su juče predstavnici Agrobanke. Član Izvršnog odbora Agrobanke Branislav Pešić objasnio je da će taj gubitak banka 1. januara pokriti iz emisione premije, koja iznosi 7,9 milijardi dinara, i rezervi od 550 miliona dinara, ističući da to nije bila u mogućnosti da učini ove godine zbog zakonskih ograničenja, iako je imala sredstva.
On je na konferenciji za novinare istakao da će bilansna suma Agrobanke na kraju godine dostići oko 35 milijardi dinara, čime će biti premašen plan od 33,8 milijardi, a banka će ući među prvih 14 po bilansnoj sumi.
Pešić je napomenuo i da su u protekloj godini ostvareni planovi koji se tiču plasmana i depozita, a kapital banke do kraja godine dostići će 14,4 milijardi dinara. Predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić istakao je da je u 2007. godini ostvarena potpuna finansijska konsolidacija te banke i pored prepreka, kao što su tromesečne privremene mere Narodne banke Srbije zbog regulisanja zajma. On je naglasio da Agrobanka ima štednju od oko 150 miliona evra i da je petogodišnjim planom razvoja predviđeno značajno uvećanje finansijskog potencijala banke, tako da bi sa sadašnjih oko dva odsto trebalo da poveća učešće u bankarskom sektoru Srbije na 5,5 odsto.
U 2007. godini od loših stvari izdvaja se pad cena akcija Agrobanke, što je rezultat „prenosa krize sa zapada“ na naše finansijsko tržište, političke krize u zemlji i špekulativnih transakcija na berzi, rekao je Antonić ocenivši da je prava vrednost akcija, gledano na osnovu rezultata banke 50.000 do 60.000 dinara. Predstavnici Vlade Srbije i Agrobanke potpisali su u julu ugovor o regulisanju odnosa po osnovu zajma IBRD i konverziji duga od 43,5 miliona evra u kapital Agrobanke, čime je država postala vlasnik oko 20 odsto banke, dok je predviđeno da oko 123 miliona evra duga država otpiše. Pre konverzije duga država je imala sedam odsto kapitala Agrobanke, a ta banka preuzela je obavezu da akcije od države otkupi po ceni od 40.600 dinara ukoliko ih država u roku od godinu dana ne proda po povoljnijoj ceni.
Budimir Vujačaić, savetnik ove banke, istakao je da uprkos dobrim finansijskim rezultatima cena akcija na berzi blizu knjigovodstvene vrednosti. - Pad cene posledica je uticaja zajma i pokušaja neprijateljskog preuzimanja. Narodna banka, berza i Komisija za hartije od vrednosti su morali da reaguju jer cena akcija na berzi nije posledica ponude i traženje - kazao je Vujačić.

Ostale vestiArhiva