Kako je istakao Jelašić, od avgusta inflacija konstantno raste. Tako ćemo godinu završiti sa dvocifrenim rastom cena od 10 odsto, od čega su cene koje reguliše država 6,6 odsto. Poljoprivredni proizvodi za godinu dana poskupeli su za čak 24 odsto.
- Monetarni odbor zato je juče podigao referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto. Konkretni su razlozi za to. Od jačanja inflatornih očekivanja, visoke bazne inflacije pet meseci uzastopno, do mogućnosti fiskalne ekspanzije i porasta zarada u javnom sektoru krajem ove i početkom iduće godine. Takođe i zbog visokog kreditnog rasta u novembru, ali i trenutnih pritisaka na slabljenje dinara - rekao je Jelašić.
Iduće godine, kako kaže Jelašić, građani treba da očekuju da će poskupeti krediti koji imaju varijabilne kamatne stope, vezane za kretanje EURIBOR-a (referente kamatne stope za pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama). Naročito dugoročni, gde spadaju recimo stambeni krediti. S druge strane, treba očekivati da će kod keš kredita eventualno doći do snižavanja kamatnih stopa.
Centralna banka i naredne godine će voditi restriktivnu monetarnu politiku i spremna je ako bude bilo potrebe i da dodatno pooštri mere.
- To će se odnositi na referentne kamatne stope, obavezne rezerve, supervizije, kao i druge mere koje bi bile u funkciji sprečavanja rasta inflacije izvan planiranog okvira - naglasio je Jelašić i dodao da država može da utiče tako što će konkretno u slučaju rasta cene nafte na svetskom tržištu ublažiti cenovni efekat smanjenjem akciza.
Guverner NBS je ponovio da je zacrtani cilj centralne banke da bazna inflacija u narednoj godini bude u rasponu od tri do šest odsto i ponovio da se od tog plana neće odstupati.

Ostale vestiArhiva