Poreski inspektori u Srbiji uskoro će umeti da prepoznaju piratski softver, a njegovu legalnost će kontrolisati u svojim redovnim inspektorskim dužnostima po preduzećima.
Za neupućene, iz inspekcije poručuju da zakonodavac softversku pirateriju tretira kao ozbiljan privredni prestup, sličan utaji poreza, za koji su određene visoke novčane kazne. Uhvaćeni u prestupu mogu se i vansudski poravnati sa vlasnicima autorskih prava, nakon što prime upozoravajuće pisamce. Tužba sledi ako preduzeće ne reaguje na upozorenje.
U praksi, sve izgleda drugačije. Iako je svaki peti računar u Srbiji ponuđen s nelegalnim softverom, a piraterija premašuje 70 odsto, od početka prošle godine sudovi u Srbiji doneli su tek nešto više od deset okrivljujućih presuda. Za krivična dela protiv intelektualne svojine, ako broj primeraka prelazi 500 ili je materijalna šteta veća od 850.000 dinara, nadležni su posebni organi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Sporo osnaživanje organa koji bi se borili protiv pošasti koje dolaze uz informaciono-komunikacione tehnologije, ne čudi jer je najveći korisnik piratskog softvera bila sama država, pre legalizacije koju je Vlada počela 2001. Piraterija je tokom devedesetih godina bila pravilo, a procenat legalnog softvera nalazio se na nivou statističke greške. Nijedna zemlja u svetu nije rešila problem piraterije, pa se govori samo o smanjenju njenog procenta. On opada s povećanjem ekonomske moći stanovništva. Tako građanin Evropske unije na informacione tehnologije godišnje potroši više od 600 evra, dok se u Srbiji za to izdvoji 47 evra godišnje, a legalan softver košta od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. Korisnici proizvođačima predlažu da smanje cene originala, a stručnjaci nude sve više alternativnih rešenja. U pripremi su besplatni operativni sistemi na srpskom jeziku, koji mogu da zadovolje veliki deo potreba građana i malih preduzeća.
Građani Srbije sporo shvataju da korišćenje nečijeg autorskog prava najčešće nije besplatno. U situaciji kada mnogi još uvek rade na crno, a razvoj preduzeća više je nego neophodan, ozbiljno treba razmisliti o uvođenju alternativnih rešenja - besplatnog softvera. Jer danas uz prosečnu "mašinu", svako može postati pirat, pa živeo on u Srbiji ili ne.

Ostale vestiArhiva