Predloženim izmenama Zakona o finansijskom tržištu i hartijama od vrednosti koje je pripremilo Ministarstvo finansija predviđeno je da su imena samo prvih deset akcionara javan podatak na sajtu Centralnog registra dok su svi ostali tajna. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio je da je to korak unazad u odnosu na važeću zakonsku regulativu koja obavezuje da podaci o evidenciji akcionara budu javni. To znači da je ime svakog od akcionara sa brojem akcija i ukupnim procentom vlasništva transparentan podatak u Centralnom registru, a ne kao što se predviđa izmenama zakona samo prvih deset sa najvećim brojem akcija. Uvidom, na primer, u vlasničku strukturu „Vitala“, što je sada omogućeno bilo kojem investitoru, pa čak i ako ima samo jednu akciju, na sajtu Centralnog registra može se konstatovati da prvih deset ima blizu 78 odsto akcija od čega „Invej“ ima 60 odsto, a ostali u procentu od dva do 3,83 su Sosijete ženeral banka, Splitska banka, švedski investicioni fond, kastodi banke i još neka pravna lica... Ukupno čak 2.167 akcionara.
Objedinjeni podaci o svim akcionarima su veoma važni za postojeće, ali i potencijalne investitore koji mogu sa prilično egzaktnom računicom da planiraju poslovne poteze, bilo da kupuju ili prodaju akcije. Nije naodmet videti i da li će im suvlasnici biti povezana lica najvećih deset, ili možda „tašna-mašna“ firme kriminalaca.
Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da su odmah kontaktirali Ministarstvo finansija tražeći objašnjenje zašto se smanjuje pravo na potpunu javnost podataka o vlasničkoj strukturi akcionarskih društava. - U Ministarstvu finansija su razumeli naše primedbe i verujem da će biti uvažene - kaže Štimac.
Sa druge strane, stavovi brokera su različiti kada je reč o vlasničkoj transparentnosti. U većini brokerskih kuća upozoravaju da je i sada veoma često nemoguće saznati ko su akcionari preduzeća čije deonice investitor želi da kupi jer se tajnost podrazumeva kod kastodi banaka ili „of-šor“ kompanija i da bi dalje sužavanje transparentnosti u ovoj oblasti bilo loše za privlačenje novih investitora na Beogradskoj berzi. Oni smatraju da mora da se obezbedi što veća javnost podataka, a ne da se postojeća prava investitora smanjuju. To je posebno važno u narednom periodu kada se očekuje trgovina akcijama NIS-a, „Telekoma“ i ostalih javnih preduzeća jer bi moglo da se desi da ostanu nepoznati deoničari strateških kompanija u Srbiji.
Nenad Gujaničić iz „Sinteza invest“, brokerske kuće, ističe, međutim, da potpuna transparentnost vlasničke strukture ne postoji u zemljama u okruženju i da se zato sadašnje zakonsko rešenje u Srbiji tretira kao privremeno. - Kada je to uvedeno kod nas, bilo je protivnika zato što to ne odgovara velikim investicionim ulagačima pošto, čim se obelodani da su ušli u jednu kompaniju, raste tražnja, a time i cena tih akcija, što remeti njihove poslovne planove sa uvećanjem vlasništva - objašnjava Gujaničić. U kompanijama sa velikom tržišnom kapitalizacijom od preko 100 miliona evra, a takvih nije malo, krupni su i akcionari posle deset najvećih, pa ne stoji ni konstatacija da je važno znati samo deset najkrupnijih. Sa druge strane, upravo je ta činjenica razlog više za krupne igrače da se, podvlači Gujaničić, u Centralnom registru stavi crta posle deset najvećih deoničara.

Ostale vestiArhiva