- U pripremi je izrada studije izvodljivosti i pokušavamo da organizujemo da jedan deo studije bude finansiran iz stranih donacija. Studiju bi trebalo da radi Institut za puteve i to drumski deo, a železnički deo bi radio Institut CIP. Na projekat su pozitivno reagovali u Ministarstvu za infrastrukturu i ekonomije, kao i u drugim nadležnim ministarstvima, pa i u kabinetu premijera i predsednika republike - kaže za „Blic“ Nenad Čolović, inženjer i idejni tvorac projekta.
Ovaj koridor je multimodalni, što znači da obuhvata uporedo drumski, železnički i rečni saobraćaj. U okviru drumskog dela koridora Istok predviđena je gradnja oko 170 kilometara dugačkog autoputa koji bi se nadovezao na postojeći koridor 10, preko Požarevca, Majdanpeka, i izlazio na srpsko-bugarsko-rumunsku tromeđu. Manji deo autoputa od Negotina do Vidina već postoji i bila bi potrebna samo modernizacija.
Što se tiče železnice, predviđa izgradnju oko dvadeset kilometara pruge između Negotina i Vidina, kao i modernizovanje pruge. Tako bi se preko ovog koridora povezale srpske sa bugarskim i rumunskim prugama. Rečni deo koridora čini reka Dunav na kojem bi trebalo izgraditi nekoliko pristaništa.
Koridor Istok spojio bi i koridor 10 (Austrija - Slovenija - Hrvatska - Srbija - Grčka - Bugarska) sa koridorom 4 (Nemačka - Češka - Mađarska - Rumunija - Bugarska - Turska). Prednost koridora Istok je u tome što bi stvorio direktnu vezu sa lukom Konstanca, ali pri tom bi izbegao teške Karpate (Rumunija), Balkanski planinski masiv (Bugarska), kao i močvare na levoj obali Dunava u Rumuniji kod Turn Severina.
Prema ranijim tvrdnjama ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, od početka 2007, kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju, saobraćaj preko naše zemlje je smanjen za 20 odsto. Osim dugog zadržavanja na granicama, razlog je i razvoj koridora 4, koji povezuje Rumuniju i Bugarsku sa ostatkom Evrope.

Ostale vestiArhiva