Stečaj u zrenjaninskom preduzeću Šinvoz se nastavlja a ukoliko bi neko od poverilaca podneo predlog reorganizacije, pokretanje proizvodnje moglo bi da bude aktuelizovano. Takvom tumačenju prilika u zrenjaninskoj firmi, čiji radnici još uvek štrajkuju, doprinelo je odbijanje žalbe na stečajni postupak. Naime, rešenjem Višeg trgovinskog suda ove nedelje odbijena je kao neosnovana žalba stečajnih poverilaca i potvrđeno rešenje Trgovinskog suda u Zrenjaninu od 16. novembra prošle godine.
- Odbijanjem žalbe, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD Šinvoz. U obrazloženju pomenutog rešenja drugostepeni sud je naveo, da je Trgovinski sud u Zrenjaninu pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo, bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti - objašnjava Ljiljana Popov, portparol Trgovinskog suda u Zrenjaninu.
Odbijanje žalbe na stečaj, nakon poništenja privatizacije, dočekano je sa negodovanjem u redovima radnika i sindikalista.Opravdani strah od nezaposlenosti prožet je u slučaju radnika i brigom za vrednost akcija. Šta se stvarno dešavalo u Šinvozu tokom pivatizacije i da li je interes novog vlasnika bilo zatvaranje firme, samo su neka od nagomilanih pitanja. Problemi u poslovanju Šinvoza nisu novina, čitave devedesete godine obeležene su u radu ove firme izostankom investicija, gomilanjem dugovanja i sistematizacijama.
- Sistematizacije su započele još devedesetih godina, a posle privatizacije su se nastavile. Od 1800 zaposlenih Šinvoz se sveo na oko 400 radnika. Pravi uvid u događaje nakon privatizacije Šinvoza javnost će verovatno tek saznati. Činjenica je, kada se analiziraju godine za nama, da je poslovanje Šinvoza uvek bilo nejasno, vođeno isključivo na papiru bez stvarnih i realnih prihoda. Šinvoz je bio budžetska firma, sa 85 odsto poslova za Železnice Srbije, od kojih su dobijana sredstva samo za osnovne troškove. Preostali poslovi bili su željezna nadogradnja i vodotornjevi. Od 2000. godine prihodi Šinvoza su sve manji, a dugovanja sve veća - kaže Janoš Pataki, bivši rukovodilac u Šinvozu.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka nad AD Šinvoz Zrenjanin podnet je 26. oktobra prošle godine. Predlog je podneo predlagač TTC Logistik DOO Beograd, firma za koju radnici Šinvoza smatraju da pripada Nebojši Ivkoviću, preduzetniku koji je kupio većinski paket akcija njihovog preduzeća i sa kojim je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor. U predlogu stečaja navedeno je da je dužnik već duže vremena nesposoban za plaćanje, da je račun Šinvoza u neprekidnoj blokadi 61 dan, a blokada računa sa prekidima iznosi ukupno 201 dan.
Prema izveštaju NBS o broju dana blokade dužnika, utvrđeno je da Šinvoz ima obaveze prema svojim poveriocima u iznosu od 680 miliona dinara i nenaplaćenih potraživanja u iznosu od 300 miliona dinara. Na ročištu održanom 14. novembra 2007. predloženo bankrotstvo nije usvojeno, niti je dug preuzet. Na osnovu svih poznatih činjenica, stečajno veće je našlo da je predlog za pokretanje stečajnog postupka osnovan, pa je nad stečajnim dužnikom pokrenulo postupak stečaja, odredilo organe stečajnog postupka i pozvalo poverioce da prijavi potraživanja. Za stečajnog upravnika imenovan je Nebojša Bajić iz Kikinde, za stečajnog sudiju određen je Radomir Radojčić, a za 12. mart zakazano ročište radi ispitivanja potraživanja.

Ostale vestiArhiva