Do ovolikog poskupljenja benzina došlo je tako što je uz redovno usklađivanje sa cenama ovog proizvoda na svetskom tržištu, dodato u gotovo istom procentu i povećanje akcize. Za koliko je poskupeo benzin napolju, za toliko je i država odlučila da poveća svoj namet.
Povećanje akciza za veći broj proizvoda nadležni u Vladi Srbije argumentuju usklađivanjem sa prošlogodišnom stopom inflacije. Za 10,1 odsto su prošle godine otišle cene i oni su sada za toliko povećali akcize, i to ne samo za naftne derivate, već jednako i na cigarete i alkoholna pića.
Nakon današnjeg poskupljenja benzina, očekivano je da već u narednim danima u trgovinama osvanu i uvećane cene cigareta i alkoholnih pića. Da li će to poskupljenje biti 10 odsto, više ili manje od toga, zavisi od računica proizvođača.
Zakon ih, kažu nadležni u Vladi, obavezuje da početkom svake godine urade usklađivanje iznosa akciza.
Na pitanje koliko ovako upakovan prošlonedeljni vladin cenovnik utiče na postavljene postulate ekonomske politike, prof. dr Jurij Bajec u izjavi „Blicu“ kaže:
- Naravno da utiče. Dodatno oporezivanje direktno utiče na inflaciju. Deluje da su i ta mera, i ova oko subvencija agraru, donete bez dovoljno promišljanja oko posledica. Jedna sa drugom prosto ne idu, teško ih je povezati, odnosno vuku u kontradiktornost zacrtanih ciljeva ekonomske politike.
Glavno pitanje, navodi prof. dr Bajec, otvoriće se onog trenutka kada bude razjašnjeno da li je Srbija u stanju da se bori za Kosmet i istovremeno vodi komunikaciju sa međunarodnom zajednicom i Evropskom unijom.
- Ukoliko aspekt mera prema zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije zađe u ekonomsku sferu, proizvede apstinenciju investitora, onda nam sledi obiljna kriza svih bilansnih pozicija, od platnog bilansa zemlje, pa na dalje, a inflacija i devizni kurs bi tu bili samo posledični sled - navodi prof. dr Bajec.

Ostale vestiArhiva