Zvanična Moskva i kompanija „Gasprom“ ozbiljno su zabrinuti što su pad druge vlade Vojislava Koštunice i raspuštanje parlamenta onemogućili ispunjavanje obećanja predsednika Borisa Tadića i bivšeg premijera data Rusima - da će sporazum od 25. januara o prodaji 51 odsto Naftne industrije Srbije i izgradnji gasovoda „Južni tok (Južni potok)“ preko Srbije biti ratifikovan do polovine marta. Ruse muči i to što je dovedeno u pitanje formiranje zajedničke kompanije za izgradnju gasovoda, a moralo je da se završi do 25. maja, kako je predviđeno sporazumom potpisanim 25. februara prilikom posete Beogradu Dmitrija Medvedjeva, tada kandidata, a sada predsednika Ruske Federacije.
Rok da se januarski sporazum o saradnji Rusije i Srbije u oblasti naftne i gasne privrede ratifikuje je do kraja ove godine tako da ima vremena da se ovo obavi i posle izbora u maju. Međutim, osnivanje zajedničke firme do 25. maja, mnogo je neizvesnije. NJeno formiranje, prema jednima, je formalnost, a prema drugima, predstavlja ozbiljan posao jer se mora odrediti vlasništvo u njoj, funkcionisanje, šta može da se računa kao ulog. U oba slučaja otežavajući faktor je da srpski pregovarački tim i ne postoji. Nejedinstvo i loše vođenje razgovora bila je odlika i tokom dosadašnjih pregovora sa Rusima.
Za realizaciju Sporazuma zaduženo je Ministarstvo energetike, međutim, o njemu se pita i Srđan Bošnjaković, bivši direktor, a sada predsednik UO NIS-a, generalni sekretar vlade Dejan Mihajlov, kao i ministri za infrastrukturu i trgovinu Velimir Ilić i Predrag Bubalo. Sa „Gaspromom“ bi zajedničku firmu trebalo da formira „Srbijagas“, ali njegov direktor je samo vršilac dužnosti te funkcije. Uz sve to direktor NIS-a je Miloš Saramandić, koji nije iz DSS-a, kao Bošnjaković, već iz DS-a. Inače, obe stranke podržavaju sporazum. Na sve to treba dodati da se lider G17 plus Mlađan Dinkić protivi prodaji NIS-a „Gaspromu“, a mogao bi da bude važan faktor nove vlade u koaliciji sa DS-om. Dinkić smatra da je 400 miliona dolara za NIS, plus 500 miliona za investicije malo. Rusi u takvoj situaciji ne znaju sa kim da pregovaraju.
Ljudi koji su u Putinovoj predsedničkoj administraciji, „zaduženi za Srbiju“, juče su našem listu otvoreno predočili:
- Kremlj je dvostruko uznemiren. I zato što se Srbija ne pridržava sopstvenih obećanja i preuzetih obaveza, i zato što se pokazuje da je vlast isuviše nestabilna i nepouzdana, toliko da se može ispostaviti da se i sama ratifikacija i realizacija projekta odlažu na neodređeno vreme. Kredit međusobnog poverenja još nije potrošen, ali Rusija i „Gasprom“ žele da u Beogradu imaju pouzdanijeg i predvidljivijeg partnera, sposobnog da spreči prenošenje političkih nesuglasica na međudržavne aranžmane. „Južni tok“ je za Rusiju strateški projekat, u kojem su partneri i Bugarska, Italija i Mađarska, što podrazumeva punu stabilnost. Ukoliko ishod izbora 11. maja osnaži pozicije onih koji su i dosad osporavali potpisano 25. januara - tvrdeći da će kapacitet gasovoda biti premali, te da NIS treba od njega razdvojiti - Srbija rizikuje da ostane bez „Južnog toka“ da samu sebe isključi iz tog, za Balkan, energetskog projekta veka - navode visoki zvaničnici Rusije.
Ako su u Kremlju uznemireni i zabrinuti, u „Gaspromu“ su - i ogorčeni. U ruskom gasno-naftnom gigantu smatraju da je Srbija imala sasvim dovoljno vremena, od 25. januara do pada vlade, da ratifikuje sporazum.
- Sve se potencijalno dovodi u pitanje - upozorio je naš sagovornik iz vrha „Gasproma“. „Mi ćemo, ako ne bude drugog rešenja, sačekati formiranje nove vlade, ali upozoravamo Beograd da je u njegovom interesu da ne gubi iz vida da su Bugarska i Italija na direktan zahtev Rusije pristale da „Južni tok“ ide preko Srbije. Utoliko pre što su se - i povodom neratifikovanja moskovskog sporazuma - određena pitanja, a i sumnje već postoje i u Sofiji, i u Budimpešti, i u Rimu“, dodao je on.
Sumnje se, precizirao je naš sagovornik, svode na pitanje: da li je Srbija dovoljno stabilna i predvidljiva zemlja za realizaciju složenih i strateških projekata.
- Čak i ako na kraju sve bude u redu, šteta je već naneta. Modernizaciju rafinerija NIS-a trebalo bi završiti do 2010. - pre otvaranja tržišta Srbije za uvoz naftnih derivata - a naš „Gaspromnjeft“ još nije ušao ni u krug akcionara NIS-a. Čak i da je ratifikacija za nama, kašnjenje je već ozbiljno jer su za modernizaciju jedne rafinerije potrebne najmanje tri-četiri godine.
Uprkos nekim lošim stranama Sporazum garantuje Srbiji - vlasnika NIS-a sa sopstvenim izvorima nafte i namerom da ovu firmu učini liderom u regionu, prolazak gasovoda za snabdevanje Italije i Evrope kroz Srbiju i zaradu od tranzita, stabilno snabdevanje naftom i gasom, razvoj skladišta gasa i gasovodne mreže, investicije veće od nekoliko milijardi evra u narednih nekoliko godina.

Ostale vestiArhiva