Vlada Srbije sutra neće doneti odluku da radovi na autoputu Horgoš-Požega počnu 2. aprila, već će DS i G17 plus insistirati da se početak radova odloži dok koncesionari ne obezbede finansijska sredstva, a što je prvi preduslov početka realizacije koncesionog ugovora, saznaje „Blic“.
Do nesporazuma u vezi sa koncesijom juče je došlo na Odboru za privredu i finansije Vlade Srbije, gde je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić insistirao da se prihvati primena koncesionog ugovora, iako koncesionar nije ispunio osnovni uslov. On je najavio da bi koncesionari mogli da obezbede finansijsku konstrukciju tek u decembru, jer „Dojče banka“ ne želi da ulazi u posao pre tog datuma, ali upućeni ocenjuju da je Ilić želeo da preseče crvenu vrpcu u toku predizborne kampanje.
Ilić je insistirao da koncesionari počnu sa radovima sa sredstvima koja imaju, kao i da se 10 miliona evra, deponovanih kao garancija, usmeri u radove na ovom projektu. To bi značilo da država finansira ono što bi trebalo koncesionar, a onda da se radovi obustave 31. decembra kako bi se sačekala odluka „Dojče banke“, predložio je Ilić. Ministar za kapitalne investicije je otišao i korak dalje i naveo da bi koncesionari odmah mogli da počnu da naplaćuju putarinu na deonici od Horgoša do Beograda, a da im se novac koji su uložili, kada obezbede finansijsku konstrukciju, vrati kao da su radili posao za državu.
Predstavnici DS i G17 u Odboru za privredu i finansije odmah su odbili predlog ministra Ilića, posle čega je on rekao da je u tom slučaju jedini izlaz da sa svojim predlogom ide direktno na Vladu.
- Na Vladi ćemo tražiti da se bar na tri-četiri meseca odloži početak radova, dok se ne zatvori konstrukcija - kaže naš sagovornik član Vlade Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
A najavu ministra Ilića da će se izaći u susret koncesionaru, konzorcijumu kompanija „Alipna“ i „Por“, koji su zatražili da dostave samo bankarsku garanciju za rokove u prvoj godini umesto da pruže garanciju za ukupnu investiciju, ekonomisti tumače kao „neozbiljan potez“, koji ukazuje na jedno - da će ustupaka sigurno biti još.
- Velika je greška što se odustalo od prvobitnih uslova traženih za garancije i što su kasnije sužene obaveze za koncesiju. Odstupa se korak po korak. Prvo se zahtevalo da se obezbedi garancija od oko 100 miliona evra, odnosno 10 odsto od vrednosti radova. Zatim je traženo 10 odsto za izvršenje poslova i pet odsto za eventualne nedostatke. Sve je to smanjeno i svedeno na 10 odsto. U međuvremenu, obaveze iz koncesionog ugovora prenete su na koncesiono preduzeće koje ima dva miliona evra kapitala. Nameće se pitanje kako neko sa tolikim kapitalom može da finansira radove od 100 miliona evra prve godine - ističe ekonomista Milan R. Kovačević.
Naš sagovornik ukazuje da se i u slučaju da banka odustane od davanja garancije za izgradnju autoputa, postavlja pitanje ko onda može da pruži obezbeđenje da će posao biti završen u dogovorenom roku. Takođe, i posle ovih ustupaka, kaže Kovačević, može se očekivati da bi se od države kasnije mogli tražiti novi ustupci.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, ističe da je koncesija za autoput od početka loše zamišljena.
- To je autoput koji je politički i koji nije isplativ. Sada bi bilo veoma teško da se odustane od te koncesije i da se raspiše novi tender. U ovakvoj situaciji čisto sumnjam da bi bilo bolje ponude, tako da je ovo stanje pogodno za ustupke i neke vidove ucena i to je logično razmišljanje koncesionara. Oni znaju sa kim su sklapali posao, kakav je taj posao i da moraju da ugrade i neki rizik u slučaju da Srbija možda odustane od autoputa, ukoliko se promeni politička garnitura. Jer, svaka normalna vlada bi odustala od autoputa koji nije isplativ, a gradila bi neke druge trase koje su potrebnije narodu - zaključuje Stevanović.

Ostale vestiArhiva