Iako je parafiranjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbiji prošle godine odobrena kvota za bescarinski izvoz od 63.000 hektolitara vina, Srbija ove godine neće moći da izveze ni polovinu ove količine. Male površine pod vinovom lozom i nedostatak vrhunskih i kvalitetnih vina su ono što Srbiji nedostaje da bila konkurentnija.
Oko toga su se složili mnogobrojni izlagači na juče otvorenom 5. "Međunarodnom festivalu vina" u Centru "Sava".
Vino iz podruma "Radovanović" prvi put će se ovih dana naći na stranom tržištu.
U pitanju je količina od oko 10.000 litara, a vlasnik vinarije Miodrag Radovanović kaže da, iako su mali proizvođači, zbog olakšanog izvoza i sve tesnijeg domaćeg tržišta, ove godine najbolje vino šalje u London.
"Ovog trenutka jedan izvoznik pokušava da na evropsko tržište predstavi vina Srbije, tako da će ovih dana otići prva serija, da bismo videli koliko naša vina vrede na tom tržištu i koliko možemo da budemo konkurentni i zanimljivi za to tržište", rekao je on.
Vinarija "Aleksandrović" iz Oplenca kod Topole ima godišnju proizvodnju vina od oko 200.000 boca, a izvozi ga već pet godina.
Količina koja se izveze je za sada na nivou od 25 odsto ukupne proizvodnje.
Njihova vina su tražena u inostranstvu, ali je jedini nedostatak što je potražnja veća od ponude.
"Mi možemo i veće količine vina da izvezemo, ali poenta priče je u tome što nemamo dovoljne površine pod vinogradima, dakle nemamo veće količine vina. Već imamo na čekanju kupce iz Engleske i skandinavskih zemalja", rekao je Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije "Aleksandrović".
Milan Aleksić, rukovodilac Centra za razvoj sela - Župa, kaže da je u Evropi trenutno višak vina, tako da na tržištu mogu da se nađu samo vrhunska, vrlo kvalitetna vina.
"Od svetskih sorti, to su vina tipa kaberne sovinjon, merlo, od belih sorti – šardone, sovinjon blank. Šira je crna sorta koja se sve više traži poslednjih godina, ali mislim da Srbija takođe ima veliku šansu sa svojim autohtonim sortama grožđa", dodaje on.
A da bi Srbija proizvela kvalitetna vina zanimljiva za strana tržišta, neophodno je ulagati u sadnju vinove loze.
Ove godine podignuto je svega 300 hektara novih vinograda, a kapacitet najplodnijih krajeva naše zemlje, za nove zasade grožđa, je čak sedam puta veći.

Ostale vestiArhiva