Prema podacima NBS, ukupna devizna štednja na kraju aprila iznosila je blizu 5,2 milijarde evra, dok je dinarska štednja krajem marta iznosila 11 milijardi dinara (134,2 miliona evra). Uprkos činjenici da građani kod njih trenutno čuvaju blizu 5,5 milijardi evra, poslednjih nedelja pojedine banke se utrkuju u pokušaju da privuku nove štediše.
Navikli da se specijalne pogodnosti obično nude u nedelji štednje početkom novembra, mnogi su posumnjali da je aktuelni trend povećanja kamatnih stopa za stanovništvo u vezi s održavanjem parlamentarnih izbora. U NBS, međutim, za "Blic nedelje" kažu da se radi o "proizvodu" određenih okolnosti, delom izazvanih i još uvek prisutnom "krizom hipotekarnih kredita" nastalom u SAD, a koja je tokom 2007. godine izazvala lančanu reakciju i u bankarskom sistemu Evrope. Imajući u vidu da su od početka godine znatno poskupeli izvori finansiranja na evropskom tržištu novca, ovakva kretanja nisu zaobišla ni našu zemlju. Tromesečna kamatna stopa EURIBOR, koja se uzima kao reperna stopa prilikom odobrenja zajmova inostranih finansijskih institucija domaćim banakama, od početka marta ove godine u konstantnom je porastu, da bi u aprilu dostigla najveći prosečni nivo od 4,784 odsto.
Osim toga, mere koje je NBS preduzela u borbi protiv inflacije uticale su da se veliki broj domaćih banaka dokapitalizuje koristeći pre svega inostrane izvore. Kako su ti izvori znatno poskupeli, banke u Srbiji prosto su "primorane" da dodatni kapital potraže i na domaćem tržištu gde je štednja svakako jedan od značajnih izvora. Ako se tome doda i vrlo jaka tržišna utakmica, smatraju u NBS, sasvim je logična želja banaka da se u takvim uslovima izbore za što bolju poziciju na tržištu.
U borbi za štediše, bankama je potpomogao i neuspeh investicionih fondova koji su, u prvoj godini svog postojanja u Srbiji, blago rečeno, krahirali. Vrednost investicionih jedinica šest od postojećih osam fondova pala je znatno ispod inicijalne vrednosti od 1.000 dinara. Istovremeno, bankarske kamate na oročene evre lagano rastu i u proseku su premašile 5,5 odsto na godišnjem nivou, a u pojedinim slučajevima idu i do osam i više procenata.
Vodeća po prikupljenoj štednji Komercijalna banka od 21. aprila počela je akciju "Zajedno do prve milijarde" u okviru koje će deviznim štedišama nudi i veće kamate, ali i mogućnost mesečne isplate u toku štednje, što, inače, postaje sve češći izbor naročito klijenata sa pozamašnim ulozima. Za oko 30 odsto veće kamate na štednju u evrima oročenu do 30. juna ponudila je i Banka Inteza, takođe jedna od vodećih kada je reč o štednji sa deviznim ulozima od blizu 600 miliona evra.
U utakmicu se uključila i Folks banka koja na štednju u evrima oročenu na šest meseci, ali uz uslov kupovine investicionih jedinica nekog od investicionih fondova s kojim banka sarađuje, nudi efektivnu kamatnu stopu od 8,28 odsto. Tako oročeni depozit od 10.000 evra donosi bruto kamatu od 402,22 evra, a kad se od tog iznosa odbije 20 odsto poreza na kapitalnu dobit, koji je država obećala da će upola smanjiti ali to još nije učinila, ostaje zarada od 321,78 evra.

I kamata i aparat za merenje pritiska
Penzioneri koji kod Unikredit banke do 30. maja oroče na godinu dana iznos od minimalno 3.000 evra, pored nominalne kamatne stope od 6,3 odsto na godišnjem nivou, na poklon dobijaju i aparat za merenje pritiska ili aparat za merenje nivoa šećera u krvi.
Komercijalna banka, u okviru "Cvrčak štednje" namenjene najmlađim klijentima, nudi stimulativne kamatne stope na periode oročenja od 12 do 36 meseci (od 6,2 do 6,5 odsto godišnje). Roditeljima koji svojoj deci određenu sumu deviza oroče na period do navršavanja punoletstva, banka odobrava kamatu od čak 7,5 odsto godišnje.

Ostale vestiArhiva