Sudeći po saopštenjima koja su, posle dvonedeljnog boravka Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, stigla iz beogradske kancelarije MMF i kabineta guvernera NBS Radovana Jelašića, moglo bi se zaključiti da su odnosi s najvažnijim svetskim finansijerom ušli u idiličnu fazu. Najpre je šef Misije Piter Dojl ocenio da je “rezultat uspešnih petogodišnjih reformi povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 40 odsto i zaposlenosti u privatnom sektoru”, da bi guverner Jelašić dodao da su “ocene u izveštaju važan signal o uspešnosti i nastavku procesa tranzicije”.

Zašto je ton ublažen i zašto MMF s izraženijim razumevanjem posmatra srpske ekonomske prilike?
Osnovni razlog treba tražiti u činjenici da je obavezujući trogodišnji aranžman istekao i da Srbije više ne mora da strepi da li će društvo iz Vašingtona dati “zeleno svetlo” za otpis dela duga prema Pariskom klubu. Uz to Srbiji više nije potrebna finansijska pomoć, pošto su njene devizne rezerve u maju dostigle 7,92 milijardi dolara (8,43 milijardi sa devizama poslovnih banaka).

Pošto u svojim rukama više ne drži štap, MMF je počeo da koristi šargarepu. Uprkos uglađenom tonu, može se zaključiti da su razgovori bili usredsređeni na nekoliko važnih pitanja i da je MMF uspeo u svojoj nakani da primiri populizam u srpskoj ekonomskoj politici. Odato je priznanje NBS za njenu borbu protiv inflacije, a konstatacijom da će “niža stopa inflacije podstaći investicije, jer je to ključni signal za investitore”, podržani su napori guvernera Jelašića u njegovim naporima da se obuzda rast cena. Nije zamereno centralnoj banci da podizanjem obavezne rezerve suzbija tražnju, već je dodatno obodrena da merama, koje su joj na raspolaganju, obuzdava kreditnu ekspanziju. Da ne bi ostalo po strani odmah se oglasilo Ministarstvo finansija svojom prognozom da će inflacija u junu ostati na nultom podeoku.

Druga ozbiljna tema odnosila se na velike javne investicije koje je najavio ministar finansija Mlađan Dinkić. Prihvatajući da su dodatne javne investicije potrebne Srbiji, MMF je vešto priču pomerio ka budžetu, ukazavši na neprihvatljivost pomeranja državnog proračuna iz suficita u deficit. Rečju, možete investirati, ali ako to ne dovodi u pitanje pozitivan saldo državne blagajne. Igrom slučaja i okolnosti su išle na ruku predstavnicima MMF. Upravo pred kraj pregovora, Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio kvalitetne majske rezultate, koji govore da je industrijska proizvodnja u maju za 11 odsto bila veća nego u istom mesecu prošle godina, dok je petomesečni učinak (januar-maj) bio za 5,9 procenata veći nego u istom razdoblju 2005. godine

Kao šlag na tortu ovih ohrabrujućih pokazatelja stigao je podatak da je rast u najvećoj meri posledica velikog zamaha (12 odsto rasta) u prerađivačkoj industriji. Posle ovakve objave RZS, predstavnici MMF su bez ustručavanja mogli da poruče ministru Dinkiću - kud žuriš s javnim investicijama, zar ne vidiš kakvu ekonomsku propulziju imaš! Očigledno je da će se u nastavku srpskog druženja s MMF najčešće pričati o javnom sektoru i inflaciji. Uočivši značajan minus na računu tekućih plaćanja, stručnjaci iz Vašingtona apeluju da se spreče monopoli i uvede konkurencija. Stoga se i dalje insistira na privatizaciji velikih javnih sistema i njihovom izlaganju tržišnim izazovima.

Pozdravlja se opredeljenje da se ide na “ciljnu inflaciju”, odnosno šalje se jasna poruka - ako već oklevate s privatizacijom, a rast cena u velikoj meri generišu upravo poskupljenja proizvoda i usluga velikog javnog sektora, onda bar upravljajte tim cenama”. Zato treba pretpostaviti da će Srbija i MMF imati još mnogo tema za razgovore i da će posle njih stizati uglađena saopštenja.

Ostale vestiArhiva