BEOGRAD - Hleb, mleko, parizer, povrće artikli su, koji se najčešće nađu u po­trošačkoj korpi. A, prosečna vrednost neophodne dnevne kupovine u Srbiji je ne­što viša od pet evra i varira od vrste, odnosno koncepta trgovine. Naime, u ma­njim, takozvanim radnjama na uglu taj iznos je znatno niži, u supermarketima je oko 10.
Izveštaji iz trgovina pokazuju da realno sve manje novca trošimo na hranu a struktura same korpe godinama se nije menjala. Gotovo isti artikli pazarili su se i pre pet godina, a ni odnos izdataka za njih i ukupnog kućnog budžeta nije se bitnije izmenio. Jer, kako ističu ekonomisti, plate poslednjih godina jesu rasle, ali isto tako još brže su išli troškovi života.
Vladana Hamović, ekonomista, ističe da gotovo dve trećine stanovništva prima prosečnu i manju zaradu od proseka, koja iznosi oko 220 evra.
- Sa ionako smanjenom kupovnom moći, najveći deo porodičnog budžeta izdva­ja se za prehranu - kaže Hamović i dodaje da je hrana kod nas i dalje veoma skupa, što pokazuju i cene na zelenim pijacama. Kada se podmire svi ostali iz­daci, sve manje ostaje za prodavnicu, odnosno za iste pare možemo sada kupiti znatno manje nego pre recimo godinu, dve dana.
Milena Radulović, direktor marketinga "Jabuke" ističe da je u njihovoj prodajnoj mreži promet opao, ali da valja uzeti u obzir da je počela sezona godišnjih odmo­ra. Kako kaže, to se odmah oseti po višku uobičajenih dnevnih namirnica, pa se tako proizvođačima vraćaju neprodati hleb, mleko, jer su smanjeni kako broj mu­šterija tako i količine koje se kupuju. U ovoj trgovinskoj kući najčešće se pazare mleko, hleb, jogurt, delikates, osvežavajuća pića. Mušterije u ovim trgovinama prosečno potroše po tri evra.
Aleksandra Trifunović, PR grčkog lanca "Super Vera" kaže da su najprodavaniji proizvodi u ovim trgovinama beli hleb, šećer kristal, banane, zatim punomasna kisela pavlaka, pomorandže, mineralna voda. A, što se tiče prometa, za sada prema njenim rečima, nije zabeležen pad.

IZDACI
IZDACI za hranu i bezalkoholna pića u potrošačkoj korpi u Srbiji iznose i do 60 odsto, što je ubedljivo najveća stavka, dok u razvijenijim zemljama na ove troško­ve odlazi tri do četiri puta manje. Redosled izdataka je potom ovakav: stanova­nje, struja, voda, prevoz. Sa takvom strukturom troškova i prosečnom zaradom nešto većom od 20 hiljada dinara, ne može se puno toga kupiti za mesec dana.

Ostale vestiArhiva