Prognoza, koja je juče stigla iz Londona, po mnogo čemu se razlikuje od tradicionalnog doživljavanja mesta naše nacionalne valute u evropskim i svetskim finansijama. Analitičarka Komercbanke Barbara Nestor, zadužena za devizna tržišta ekonomija u razvoju, procenila je da bi dinar do oktobra mogao da ojača prema evru za tri ili više procenata. Po njenim rečima, naša valuta bi na kraju trećeg kvartala 2008. godine mogla da vredi 80 dinara za evro. Razloge za takvu prognozu ona nalazi u potezima Narodne banke Srbije (NBS), koja bi mogla da dodatno podigne referentnu kamatnu stopu i da na taj način dodatno privuče investitore.
Analitičarka druge po snazi nemačke banke uočava da je trenutni nivo osnovne kamatne stope u Srbiji (15,25 odsto), niži samo od onog u Turskoj i da kao takav predstavlja veoma primamljivu metu za evropske pa i svetske investitore. Procenjujući da bi se formiranje nove srpske vlade moglo protegnuti do polovine septembra, ona zaključuje da će NBS, čuvajući nacionalnu valutu od političke neizvesnosti, dodatno podizati referentnu kamatnu stopu. Prvo povećanje od pola procenta, smatra Nestorova, moglo bi se dogoditi već 29. maja, kada zaseda Kreditni odbor NBS.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i Novom Sadu dr Siniša Ostojić takođe očekuje da bi dinar do jeseni mogao da apresira. Jačanje domaće valute već je svojim merama najavila NBS. Povećanjem referentne stope, podizanjem obavezne rezerve na devizne depozite i ograničavanjem kreditnog zaduženja građana na 30 odsto njihovih mesečnih primanja. Praktično, kaže Ostojić, NBS kroz više svojih kanala transmisije gađa istu metu. Jača se kurs dinara i time posredno ograničava stopa inflacije. On smatra da je poruka krajnje jasna - svi ćemo morati da živimo u okviru vlastitih budžetskih ograničenja.
U poruci koja je stigla iz Komercbanke postoji još jedno zanimljivo poglavlje. Naime, Barbara Nestor uočava da je ključna kamatna stopa u Srbiji za 11,25 procentnih poena viša od kamate u zoni evra, za 13,25 procentna poena iznad američke i za 14,75 procentna poena viša od japanske. Iz toga izvlači zaključak da bi naš dinar mogao da postane favorit "keri" trgovine. To je onaj vid biznisa u kome investitori pozajmljuju novac tamo gde je on jeftin (zemlje sa nižim kamatama) i ulažu ga tamo gde su povraćaji veći, zarađujući na kamatnoj marži (razlici u nivou kamata).
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Miljković kaže da takva prognoza ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Strani investitori to već rade dve-tri godine i to je suština borbe koju NBS vodi sa poslovnim bankama. Rezultat te borbe su strašni gubici koje zemlja ima. On dodaje da je situacija pomalo apsurdna. Dok Evropska centralna banka obara eskontnu stopu, naša centralna banka podiže referentnu stopu. Stvari nisu tako bezazlene, smatra Miljković, ili će NBS dozvoliti nešto veću inflaciju, ili će finansijski špekulanti sve više zarađivati isisavajući kapital sa našeg tržišta?

Ostale vestiArhiva