Ekonomista i saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković kazao je, na predstavljanja novog broja Konjukturnog barometra i makroekoenomskih analiza i trendova, da je to značajno više od osam odsto koliko je predviđeno u novom Memorandumu o budžetu.
Na rast infacije uticao je porast cena energenta i poljoprivrednih proizvoda, naveo je Stamenkovih, dodajući da je u situaciji kada je izvesno da će budžet biti ekspanzivan čitav teret borbe protiv inflacije pao na Narodnu banku Srbije, koja to čini povećanjem referente kamatne stope.
"Pitanje je gde je granica tog metoda kada ne postoji raspoloženje za priliv investicija u ovoj situaciji čekanja nakon izbora", kazao je ekonomista.
"Ova godina je izgubljena sa stanovništa ekonomske politike", ocenio je Stameković, navodeći da bi za uređene makroekonomske politike u Srbiji morala da usledi temeljna reforma javnog sektora koja mora da donese jeftiniju i efikasniju državu.
Stamenković je kazao i da bi u Srbiji moglo da dođe do finansijske krize ukoliko priliv investicija i kredita ne bude dovoljan za pokrivanje deficita tekućeg platnog bilansa, koji je do sada finansiran na taj način.
"Procena je da će Srbija ove godine u pokriću deficita tekućeg platnog bilansa 'ostati kratka' za oko milijardu dolara", kazao je ekonomista.
Priliv investicija, kazao je Stamenković, od 3,5 do 4,5 milijardi dolara godišnje i manji rizik za ulaganja koji bi donela ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji omogućili bi dalje finasiranje deficita plaćanja.
"U suprotnom, ako bi se deficit pokrivao iz deviznih rezervi brzo bi došlo do finansijeke krize", naglasio je Stojan Stamenković.

Ostale vestiArhiva