Poljoprivredno-prehrambena industrija Srbije može da iskoristi rast cena hrane u svetu i da značajno poveća izvoz angažujući sve proizvodne potencijale, koji su poslednjih godina korišćeni sa svega 30 do 40 odsto.
Na svetskom tržištu došlo je do povećanja tražnje za hranom zbog ekonomskog rasta zemalja u razvoju, pre svega Kine i Indije, niskog nivoa zaliha, klimatskih promena i sve većeg korišćenja agrarnih proizvoda u proizvodnji biogoriva, što otvara mogućnost da Srbija, kao poljoprivredna zemlja, poveća izvoz.
- Očekuje se da bi oko 2012. godine poljoprivreda Srbije trebalo u potpunosti da zadovolji domaću tražnju i ostvari tri do četiri milijarde dolara deviznog priliva od izvoza - kaže stručni saradnik Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
- Značajno je da poljoprivredno-prehrambena industrija uvidi mogućnost plasmana junetine na tržište EU, koje će od 2012. godine EU imati deficit od čak 700.000 tona tog mesa, a već ima manjak mleka i mlečnih proizvoda - rekao je Stanković.
Povećanje stočarske proizvodnje značio bi povećanje i biljne proizvodnje - rekao je saradnik PKS i ukazao da će na svetskom tržištu u narednih pet godina biti deficitarna i proizvodnja pšenice.
Gajenje te žitarice u Srbiji trebalo bi da se poveća na 650.000 do 700.000 hektara, a izvoz bi morao, prema njegovoj proceni, da iznosi oko milion tona.
Komparativnu prednost domaće poljoprivrede Stanković vidi i u proizvodnji voća i povrća, koju treba podsticati većim subvencijama jer bi, kako je naveo, u naredne dve do tri godine moglo da doprinese izvozu sa oko 600 miliona dolara.
Na dopunskim poslovima, izvozno orijentisane proizvodnje visoko vredne hrane, plantažne proizvodnje lekovitog bilja, proizvodnje povrća i cveća u plastenicima, seoskog turizma do 2012. godine moglo bi se uposliti oko 200.000 ljudi, smatra Stanković.
On je podsetio i da je poljoprivreda Srbije u poslednje tri godine imala pad proizvodnje, a da bi se izvoz dinamizirao potrebno je da u naredne tri godine rast bude stabilizovan na pet do šest odsto godišnje.
Centralna Srbija, po njegovom mišljenju, ima neiskorišćene poljoprivredne kapacitete, koji su čak veći od onih u Vojvodini i koji se trenutno koriste samo sa 40 odsto.

Ostale vestiArhiva