Kamatne stope na kredite u Srbiji, i pored trenda pada, i dalje su više nego u okruženju, a kreditna ekspanzija se nastavlja i pored mera centralne banke, kazala je juče viceguverner Narodne banke Mira Erić-Jović na predstavljanju „izveštaja o finansijskoj stabilnosti u Srbiji 2007“. Ona je istakla da je 2007. godina okončana sa zavidnim kreditnim rastom od 49 odsto, što je skoro dvostruko više u odnosu na 26 odsto iz prethodne godine.
Krediti stanovništvu prošle godine porasli su, prema njenim rečima, 54 odsto, rast stambenih kredita bio je preko 90 odsto, a preko 80 odsto svih kredita stanovništvu ima valutnu klauzulu i varijabilnu kamatnu stopu. Erić-Jović je ukazala da su, i pored trenda pada kamatnih stopa, one i dalje visoke, tako da je kamatni koridor u Srbiji 7,1 odsto, i od zemalja u okruženju veći je samo u Albaniji, dok je recimo u Mađarskoj 2,1 odsto.
Prema njenim rečima, iako se često može čuti da rast kreditne aktivnosti u Srbiji nije zabrinjavajući, u toj oceni prenebregavaju se činjenice da je prirast kredita u bruto društvenom proizvodu u Srbiji prošle godine bio 11 odsto, a da je sve preko sedam odsto kritična zona.
Viceguvernerka je napomenula i da se smatra da je u nekoj zemlji prisutna ekspanzija ako je porast kredita od 30 do 50 odsto, a Srbija je po tom merilu na gornjoj granici, ističući da problemi u naplati kredita nastupaju četiri do pet godina od početka otplate, i da smo na pragu tog perioda.
Ona je naglasila i da je u prošloj godini stopa rasta nenaplativih potraživanja stanovništva, odnosno onih koji kasne sa otplatom duže od 90 dana, bila 33 odsto veća od rasta kredita i taj trend se nastavlja.
Erić-Jović je istakla da banke putem varijabilnih kamatnih stopa i deviznih klauzula prenose devizne rizike na stanovništvo, a pošto građani uglavnom imaju dinarska primanja, u slučaju da dođe do rasta međuvalutnih kurseva i kamatnih stopa, za koje su vezani krediti (EURIBOR, LIBOR), to može značajno povećati obaveze stanovništva.
Ona je navela primer da je u 2007. godini EURIBOR porastao 22 odsto, a LIBOR na švajcarski franak 31 odsto, što uz rast plata od 17 odsto, govori o smanjenju kreditne sposobnosti dužnika u Srbiji i dodala da su od 300 milijardi kredita stanovništvu dve trećine stambeni i „keš„ krediti vezani za promene kursa i EURIBOR. Erić-Jović je naglasila da je pozitivno što je bankarski sektor u Srbiji otporan na rizike pošto je visokokapitalizovan, odnosno poseduje kapital za zaštitu od rizičnih plasmana i sada iznosi 27 odsto, a propisi NBS obavezuju banke da bude 12 odsto.

Ostale vestiArhiva