Vest da Delta holding gradi tržni centar u Ljubljani izazvala je veliku pažnju slovenačkih medija. Ovoga puta nisu bili skeptični prema "sumnjivom srpskom kapitalu" niti su vlasnika Delte, Miroslava Miškovića nazivali "srpskim tajkunom". Tome je, možda, doprinela činjenica da je predugovor za investiciju vrednu 242,5 miliona evra, Mišković potpisao sa kompanijom Grep, kojoj je grad Ljubljana poverila izgradnju sportskog parka Stožice. Bilo kako bilo, Delta će u Ljubljani izgraditi naveći regionalni šoping mol, koji će se prostirati na više od 200.000 kvadrata i biće 2,5 puta veći od beogradskog Delta sitija. Inače, srpski biznismeni već godinama unazad suočavaju se sa nizom prepreka koje koče njihov prodor na slovenačko tržište. Led je prvi probio beogradski Komtrejd, koji je u aprlu ove godine sa slovenačkim Hermesom osnovao zajedničku kompaniju - Niko. Ta firma bavi se IT tehnologijama, upošljava 1.600 radnika i planira da se proširi na tržišta okolnih zemalja, kao i da realizuje godišnji prihod od 300 miliona evra.

Oštra konkurencija
Poznavaoci slovenačkih prilika tvrde da je Miroslav Mišković uspeo da realizuje investiciju u toj zemlji zahvaljujući sukobu između gradskih čelnika Ljubljane i državnog vrha. Mišković je, i pored toga, prilikom potpisivanja predugovora ocenio da je reč o veoma značajnom poslovnom poduhvatu Delte, a gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković podsetio je da ta kompanija dolaskom u Sloveniju ulazi i na tržište Evropske unije. Činjenica je, ipak, da je reč o visoko zahtevnom tržištu na kome će se Delta, koja planira da u tržni centar dovede svoju Maksi trgovinu, suočiti sa oštrom konkurencijom. Samo na prostoru Ljubljane već radi nekoliko velikih tržnih centara od kojih je najozbiljniji suparnik zagrebačka Supernova, koja će naredne godini okončati investiciju kojom udvostručuje sadašnjih 35.000 kvadrata prodajnog prostora.
- U Sloveniji do sada je radilo samo predstavništvo Jat ervejza i beogradske Laste, koja drži dvosmernu liniju na relaciji Beograd -Ljubljana. Predstavništvo je imala i kompanija Dalas, ali je ono nedavno zatvoreno, mada iz te firme najavljuju da će, osnivanjem regionalnog preduzeća, ostati na tom tržištu. Ipak, mislim da se polako stiču uslovi za značajnije uključivanje srpskih investitora u slovenačku privredu, a doprinos tome dala je i dobra saradnja između privrednih komora naše dve zemlje. Prošlog meseca je jedna delegacija srpskih privrednika boravila je u Sloveniji, a za 18. juni Slovenački poslovni klub je najavio dolazak njihove agencije za strana ulaganja JAPTI (pandan našoj SIEPI), koja će organizovati seriju predavanja o mogućnostima i uslovima poslovanja u toj zemlji - kaže za Danas samostalni savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Mitar Pržulj.

Delta otvorila hipermarket u Varni
Beograd - Srpski Delta holding otvoriio je hipermarket u bugarskom gradu Varna koji će poslovati u okviru trgovinskog lanca Pikadili, čiji je Delta većinski vlasnik. U hipermarket površine 5.000 kvadratnih metara uloženo je četiri miliona evra. Nova prodavnica je 13. objekat Pikadilija, nalazi se u najvećem trgovinskom centru u Bugarskoj i prva je prodavnica koju je Delta sama otvorila od ulaska na bugarsko tržište. Planirano je da se do kraja 2008. godine otvori još osam hipermarketa i supermarketa u Bugarskoj. Beta
S druge strane, slovenački investitori nisu imali problema sa ulaskom na srpsko tržište. O tome govori podatak da je Slovneija u vrhu liste stranih investitora, odmah iza Austrije, Nemačke, Grčke i Norveške. Kapital iz te zemlje veoma je prisutan u privatizaciji srpskih preduzeća, pa su u 12 firmi prodatih na aukciji i u šest tenderskih privatizacija, vlasnici postali Slovenci. Ne treba, naravno, zanemariti ni grinfild ulaganja, jer je osim najznačajnijih - Merkatora (240 miliona evra), Merkura (60), Terme (45), Gorenja (32) ili Maksima (15) realizovan i čitav niz manjih investicija, pa je ukupna vrednost slovenačkih ulaganja (uključujući i privatizaciju) samo u prošloj godini dostigla nivo od 1,2 milijarde evra, što je Srbiju svrstalo na prvo mesto među omiljenim destinacijama slovenačkog kapitala.
Za razliku od srpskog, slovenačko tržište sve do ove godine nije bilo otvoreno za novac koji dolazi iz Srbije. Kroz privatizaciju to uopšte nije bilo moguće, jer je ona u toj zemlji bila insajderska, odnosno većinski paketi akcija preduzeća podeljeni su zaposlenima. Država je, pak, pažljivo birala kada će i kome prodati svoje udele u firmama, tako da ni investitori iz drugih sredina, čak ni kada je reč o zemljama iz Evropske unije, nisu bili dovoljno uspešni u kupovni preduzeća, zbog čega je slovenačko rukovodstvo često bilo optuživano da svoje tržište drži zatvorenim. Kada je reč o grinfild investicijama, vreme će pokazati da li su prve dve, realizovane ove godine, laste koje srpskim ulagačima najavljuju investiciono proleće.

Ostale vestiArhiva