Cene osnovnih namirnica na srpskom tržištu u prvih šest meseci porasle su, u proseku, za 15 do 25 odsto. U pojedinim slučajevima i znatno više. Za toliko nam je život skuplji, odnosno neko je "zavukao" ruku u naše džepove da bi podmirio svoje potrebe.
Istovremeno, inflacija je bila dvostruko i trostruko niža iako je i ona rasla, pa je tokom ove godine dostigla nivo od 6,1, a u odnosu na jun prošle godine čitavih 12 odsto, čime je uveliko premašila projektovani nivo.
Ispada, tako, da prehrambeni proizvodi, na koje građani Srbije najviše troše iz svog kućnog budžeta, poskupljuju ne mareći za zvaničnu statistiku i tržišne prilike poslovanja. Srpski potrošač, bar tako pokazuju cifre, nema koristi ni od jakog dinara, niti od relativno mirne inflacije, niti od toga što je godina rodna, što žita ima i za izvoz... Naprotiv, baš kada se ambari prelivaju, naši pekari su digli cene pecivu!
Oni koji tako atakuju na naš životni standard, objašnjavaju da je "glavni generator rasta cena na malo u ovom periodu bio povećanje cene energenata, pre svega goriva, koje je od početka godine nekoliko puta menjalo cenu".
Sezonu poskupljenja, otvorili su klaničari, zatim pekari, pa uljari. Od početka godine značajno su poskupeli i konditori, sokovi i alkoholna pića, voće, hemija. Cene su, u proseku, kod većine proizvođača povećane za petinu, a u odnosu na isti period lane u pojedinim slučajevima i do 50 odsto. Hleb je tako u pojedinim mestima dogurao do 40 dinara za veknu, jestivo ulje sada se prodaje i po 145, a za litar dnevnog mleka valja izdvojiti do 60 dinara, dok je jogurt uveliko premašio 80 dinara.
Ekonomisti ukazuju na to da je hrana neopravdano skupa, i da je to i dalje najveći izdatak za prosečnu porodicu.
- Svakodnevnim skokom cena najnužnijih namirnica građani su zaista pogođeni, jer prehrambeno-poljoprivredni proizvodi imaju predominantan uticaj na inflatorna kretanja - naglašavaju analitičari. - To je veliki udar na porodični budžet, jer je takva struktura porodične potrošnje, gde se gotovo dve trećine prosečnih primanja izdvaja za hranu i komunalije. Kupovna moć stanovništa je, bez obzira na povećanje prosečne zarade u Srbiji, niža nego, recimo, prošle godine. Samo u neznatnom broju gradova prosečna zarada može da pokrije troškove potrošačke korpe.
Sa prosečnom platom u Srbiji od 32.147 dinara jedva da se pokrije potrošačka korpa. Dakle, nabavka hleba, mleka, povrća, mesa, kafe, ulja, šećera i plaćanja osnovnih mesečnih režija - kilovata, impulsa i stanovanja jedva da se pokrije ovom platom. Uz obaveznu štednju, podrazumeva se. Nevolja je, međutim, što više od polovine zaposlenih zarađuje manje od republičkog proseka, a mnogi nose kući tek polovinu proseka. Ima gradova na jugu zemlje, gde domaćinstva mesečno primaju po desetak hiljada dinara.
Prošlonedeljno poskupljenje energenata, pre svega goriva, dodatno će se odraziti na cene robe široke potrošnje, ali u kom procentu, teško je u ovom momentu reći, jer se vodeći prerađivači preračunavaju. I, kako kažu, čekaju kraj meseca kada za naplatu stignu novi računi. I pre poskupljenja energenata, pojedini dobavljači su najavili da će od proleća biti više cene svežeg mesa i prerađevina. Kao razlog su navodili očekivana poskupljenja pšenice i hleba.
Lavovski deo inflacije, očigledno, prebačen je na hranu i piće. Proizvođači se pravdaju naraslim troškovima, ali ima i onih koji "loptu" prebacuju na trgovce. Istovremeno, prometnici se pravdaju novim cenovnicima, koji prate gotovo svaku novu isporuku robe. Takođe, često je u pitanju i "psihološki" faktor, kada učesnici na tržištu podižu cene, posebno kod uvoznih komponenti, iako kurs, recimo, beleži pad.
To je, moglo bi se reći, svojevrsni srpski specijalitet. Stručnjaci to još ne objašnjavaju, kao što potrošačima nije jasno zašto su benzin i nafta na našim pumpama skuplji nego u svim zemljama u okruženju i od mnogih u Evropi.

Ostale vestiArhiva