Oko 60 odsto dece sa smetnjama u intelektualnom razvoju u Srbiji nije obuhvaćeno obrazovnim sistemom, saopštili su predstavnici nevladinih organizacija koje se bave položajem osoba sa invaliditetom.
- Ta deca su uglavnom izolovana u svojim kućama i vreme provode bez šanse da iskažu svoje mogućnosti - rekla je predstavnica udruženja „Veliki i mali“ Nataša Milojević na konferenciji za novinare koju prenosi Beta.
Ona je dodala da problem predstavlja i to što se o uključenosti dece sa smetnjama u razvoju u specijalne ili redovne škole ne vodi precizna evidencija, pa ni Vlada Srbije nema potpune podatke o tome.
- U izveštaju Vlade Srbije o poštovanju povelje UN o pravima deteta za period 1992-2005. navodi se da 15 odsto dece sa intelektualnim smetnjama pohađa specijalne škole, a samo jedan odsto ide u vrtiće. Takođe se ističe i da ti podaci nisu potpuni i precizni - navela je Milojevićeva.
Izvršna direktorka Udruženja studenata sa hendikepom LJupka Mihajlovski istakla je da se uključenje dece sa hendikepom u redovne škole u Srbiji ne sprovodi sistemski i da nastavni kadar nije dovoljno obučen za to.
- Činjenica je da deca sa hendikepom postižu bolje rezultate ukoliko su uključena u redovne škole. Ipak, nastavnici nisu dovoljno spremni za to, pa se sve zasniva na upornosti i ambicijama roditelja koji rade sa tom decom - kazala je Mihajlovski.
Ona je dodala da se deca sa hendikepom, kao što je nedostatak sluha, bez obzira na to što im je intelekt u potpunosti očuvan, često „na silu“ upisuju u specijalne škole.
- Sa tom decom se ne radi na razvijanju njihovih intelektualnih sposobnosti koje su u potpunosti očuvane, pa se tako stvara pseudoretardacija - navela je izvršna direktorka Udruženja studenata sa hendikepom.
Ona je dodala da prilikom istraživanja Udruženje studenata sa hendikepom nije uspelo da dođe do preciznog podatka o broju dece sa hendikepom koja pohađaju redovne srednje škole.
- Pokušavali smo da utvrdimo taj broj preko psihologa ili pedagoga u školama, ali nismo došli do preciznih podataka. U školama se uglavnom zaboravlja da hendikep može biti i astma ili hemofilija, a ne samo nepokretnost, nedostatak vida ili sluha - kazala je Mihajlovski.
Izvršna direktorka Centra za inkluzivno društvo Vesna Bogdanović istakla je da nezaposlenost predstavlja jedan od najvećih problema za osobe sa hendikepom.
- Nezaposlenost čini osobe sa hendikepom jednim od najsiromašnijih slojeva društva. Sve to bi se promenilo kada bi kroz obrazovni sistem te osobe dobijale šansu za stručno usavršavanje - ocenila je Bogdanovićeva.

Ostale vestiArhiva