SLATKA li je repa iz Srbije. Šećerane u Srbiji do sada su, u svom vlasništvu, imali Grci i Italijani. Nedavno su im se, očekivano, pridružili i Nemci. Svoj deo "slatkog kolača", ali ne kroz šećerane, već na "mala vrata", kupovinom slatkog korena, za potrebe šećerana "sa one strane granice", trude se da uzmu i "kom­šije" iz Hrvatske.
Najveći deo tržišta šećera u Srbiji, donedavno, kontrolisao je "MK Komerc", od­nosno, Miodrag Kostić, najveći izvoznik ovog proizvoda u prošloj godini. Ova kompanija, međutim, dugo je najavljivala strateško partnerstvo sa nemačkim gi­gantom - "Nord cukerom", jednim od najvećih evropskih proizvođača šećera.
Posredstvom zajedničke firme "Sunoko", "Nord cuker" i "MK Komerc" ugovarali su sa poljoprivrednicima proizvodnju šećerne repe, a nedavno je "Nord cuker" i zvanično objavio da je vlasnik 51 odsto "Sunoka" i "kontrolor" šećerana u Vrba­su, Pećicima, Baču i Kovačici.

NADA U IZVOZ
- OČEKUJEMO da će, kao rezultat poboljšanja proizvodnih kapaciteta, doći i do povećanja izvoza. Razlog za udruživanje je i lakši prodor domaćeg šećera na tr­žište Evropske unije - kažu u "MK Komercu". - Naša kompanija će i dalje aktiv­no raditi na proizvodnji šećerne repe, jer je poznato da je Vojvodina jedno od naj­pogodnijih mesta u Evropi.
Slično razmišlja i dr Jovan Tabakov, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privred­noj komori Vojvodine, koji smatra da "ulazak" "Nord cukera" na tržište ne bi tre­balo da nam napravi probleme, već samo da poboljša konkurentnost i utiče na ukrupnjavanje poseda, a njegovo mišljenje deli i Ljubiša Radenković, direktor fa­brike šećera "TE TO" iz Sente, inače u vlasništvu italijanske kompanije SFIR.
- Dolazak "Nord cukera" samo je korak dalje u restrukturiranju i transformaciji tr­žišta šećera i šećerne repe - ističe Radenković. - Za opstanak industrije šećera, kada se uzme u obzir reforma tržišta šećera u Evropskoj uniji, neophodna je mo­dernizacija i osavremenjivanje postupka prerade šećera, a to donosi konkurenci­ja. Za sve naše šećerane, iz tog razloga, dolazak "Nord cukera" predstavlja novi izazov, jer se ovaj proizvođač "vlada" po pravilima EU, koja kod nas tek treba da zažive.

JURIŠ IZ KOMŠILUKA
POJAVA hrvatskih proizvođača koji kod nas ugovaraju proizvodnju i najavljuju ku­povinu "gotove" šećerne repe, međutim, zabrinula je naše stručnjake.
- Hrvati, imaju kapacitete za proizvodnju šećera, nemaju dovoljno sirovina, i vero­vatno su zbog toga zainteresovani za našu šećernu repu - ističe Tabakov. - Ovo­me doprinosi i znatno zakasnela setva šećerne repe, koja automatski znači i slabiji rod, ali verujem da će naši poljoprivrednici, koji su šećernom repom zase­jali oko 68 hiljada hektara, 11 odsto više od prošle godine, "slatki koren" prodati šećeranama u našoj zemlji, sa kojima su ugovorili proizvodnju.
Hrvatski proizvođači šećera, međutim, kažu proizvođači šećera, u prednosti su pred proizvođačima iz naše zemlje, jer sav "svoj" šećer mogu da plasiraju na trži­šte Evropske unije, dok se kod nas, prema preferizacijama, na tržište EU plasi­ra oko 50 odsto proizvodnje.
- Cena šećera u Evropskoj uniji za 20 odsto je veća od cene u našoj zemlji - na­pominje Radenković. - Baš na osnovu ove razlike, "komšije" su u mogućnosti da šećernu repu plate više, pa su već ugovorili proizvodnju na oko hiljadu hektara u podunavskom regionu i Zapadnom Sremu, u krajevima koji su im dovoljno blizu, zbog troškova prevoza do šećerana, ali i koji su geografski i klimatski, najpogod­niji za proizvodnju ove kulture, sa prinosima većim za 10, pa i 20 odsto.
Same količine koje su ugovorene, dodaje Radenković, ne bi trebalo da budu pro­blematične, ali, postoji i "druga strana medalje".
- Količine na kojima će se proizvoditi šećerna repa, trebalo bi da budu dovoljne za naše kapacitete - ističe Radenković. - Postoji, međutim, mogućnost da se Hr­vati pojave kao konkurencija u kampanji prerade šećerne repe, i da brzim plaća­njem i višim cenama, naprave probleme našim šećeranama koje su već uložile značajna sredstva u proizvodnju repe.

Ostale vestiArhiva