Vanredno povećanje penzija od deset odsto i njihova redovna oktobarska korekcija od 6,5 odsto usloviće potrebu da se rebalansom budžeta obezbedi dodatnih 15 milijardi dinara, a posledično dovešće i do rasta tražnje stanovništva i inflatornih pritisaka, ocenio je juče ekonomista Stojan Stamenković, saradnik Ekonomskog instituta.Problem je, ukazao je Stamenković na predstavljanju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“, i to što vanredno povećanje penzija nije sinhronizovano ni sa kakvim vanrednim povećanjem zarada iz kojih se plaćaju doprinosi PIO fondu, kao ni povećanjem stopa tog doprinosa, pa odatle sledi da se novac za celokupno povećanje mora obezbediti povećanjem transfera iz budžeta. „Za 1,6 miliona penzionera sa prosečnom penzijom od 19.000 dinara potrebno je obezbediti devet milijardi dinara, a redovna revalorizacija traži još šest milijardi“, kazao je Stamenković i dodao da, pošto se efekat povećanja penzija iz ove godine prenosi i u 2009. godinu, iz budžeta će biti potrebno izdvojiti 60 milijardi dinara u te svrhe.
Prema njegovim rečima, rast penzija uticaće i na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, koji bi trebalo pokriti iz nekih vanrednih prihoda. On je naveo i da će se ovim povećanjem penzija deficit u budžetu, koji je u prvih sedam meseci ove godine iznosio 10,6 milijardi dinara, povećati na nekoliko desetina milijardi dinara. Kako je objasnio, linearno povećanje penzija bi u četvrtom kvartalu ove godine moglo da dovede na tržište i dodatnu kupovnu snagu, što neće ostati bez posledica na inflaciju.Scenario bi onda mogao biti sledeći: NBS da bi obuzdala inflaciju mogla bi da odgovori podizanjem referentne stope, što bi, da tržišni sistem u Srbiji dobro funkcioniše i da ga ne opterećuju monopoli i karteli, trebalo da prouzrukuje „usporavanje koraka cena“. Međutim, problem je u tome što više kamatne stope u našim sadašnjim uslovima ne obuzdavaju inflaciju, ali proizvode apresijaciju (jačanje) dinara“, upozorio je on.Stamenković je dodao i da „sve dok se ne rastvore monopolne strukture na tržištu roba i usluga mehanizam kamatne stope neće biti u stanju da utiče u skladu sa osnovnom namenom monetarne politike“. On je istakao i da je pitanje na koje izvore prihoda država računa, jer sa gledišta makroekonomske politike loše je rešenje prelivanje privatizacionih prihoda i kapitala u potrošnju, pa samim tim i u namirenje penzija, a nije ni poželjno emitovanje državnih vrednosnih hartija jer bi one morale da budu ponuđene sa kamatom većom od referentne kamatne stope koju nudi NBS.Imajući sve navedeno u vidu, očito je da će se i u 2009. godini nastaviti sa ekspanzivnom fiskalnom politikom, ocenjuje Stamenković. NJegova preporuka je i da se ovaj, ali i ostali problemi u ekonomiji zemlje mogu rešiti samo stvaranjem sistemskih i institucionalnih uslova za ekspanziju grinfild investicija, ali i oštra redukcija državne potrošnje. Ocena je i da se do novca u budžetu može doći brzom prodajom javnih preduzeća, ali da takvo rešenje može samo da odloži problem, ali ne i da ga do kraja reši.

Ostale vestiArhiva