Konsultantska kuća „Dilojt“ procenila je Naftnu industriju Srbije na 2,2 milijarde evra, ali uz ogradu da se ova procena ne može koristiti za druge svrhe osim za ostvarivanje prava na besplatne akcije za bivše i sadašnje radnike i građane, kao i da ne može da garantuje za dosta podataka koje je koristila. Iako je premijer Mirko Cvetković izjavio da je vlada naručila procenu vrednosti NIS-a kako bi se odredila vrednost besplatnih akcija neizbežno je bilo povezivanje angažovanja ove kuće sa pregovorima sa ruskom stranom o detaljima Sporazuma o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede. Sporazumom je predviđeno da „Gasprom“ preuzme NIS, kao i da se preko naše zemlje izgradi gasovod „Južni tok“ za snabdevanje evropskih zemalja ruskim gasom. I sam ministar ekonomije Mlađan Dinkić je izjavio da će procena biti korišćena i za pregovore sa ruskim „Gaspromom“ oko cene koju ova kompanija treba da plati za 51 odsto NIS s namerom da se poveća ponuđenih 400 miliona evra. Ruska strana je dosad bila izričita da neće biti promene ove cene.

Bez provere
U izveštaju „Dilojta“ se navodi da je „svrha angažovanja podrška Agenciji za privatizaciju u utvrđivanju vrednosti kapitala NIS za svrhe utvrđivanja tačnog procenta udela u kapitalu koji će biti prenet sadašnjim i bivšim zaposlenima u skladu sa članom 23 Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije“. „Ovaj izveštaj nije namenjen za drugu svrhe osim onih koje su navedene u samom izveštaju“, navodi se u proceni. „Dilojt“ ističe da je koristio definiciju prema kojoj je fer tržišna vrednost „cena po kojoj bi se mogla obaviti kupoprodajna transakcija između zainteresovanog prodavca i zainteresovanog kupca, u uslovima kada nijedan ni drugi nisu pod prinudom da prodaju, odnosno kupe imovinu koja je predmet transakcije, i u kojima obe strane raspolažu odgovarajućim saznanjima i relevantnim činjenicama“.
„Dilojt“ se ograđuje i u još nekoliko navrata.
- Tokom našeg angažmana, imali smo pristup revidiranim i nerevidiranim finansijskim i poslovnim podacima, kao i projekcijama koje nam je dostavilo rukovodstvo NIS. Osim toga, korišćeni su različiti javno dostupni podaci. Oslonili smo se na ove podatke bez dalje provere i potvrde. Prilikom našeg angažmana, nismo sproveli reviziju navedenih podataka. U skladu s tim, ne dajemo mišljenje niti drugi oblik garancija vezan za ove podatke. Nismo bili u mogućnosti da rukovodstvu NIS-a dostavimo nacrt izveštaja o proceni vrednosti. Da smo imali mogućnosti da sa rukovodstvom NIS-a prodiskutujemo rezultate procene i da smo od njih dobili komentare na obavljenu procenu moguće je da bismo utvrdili da su određene promene ovoga izveštaja neophodne. Te promene bi mogle i materijalno da utiču na rezultat procene vrednosti - navodi se u izveštaju revizorske kuće.
Konsultantska kuća je, kako ističe, procenu bazirala na javno dostupnim informacijama i informacijama koje im je dostavilo rukovodstvo NIS, za koje smatraju da su tačne i da odražavaju istorijsku finansijsku poziciju i stanje poslovanja firme. „Naši zaključci zavise od tačnosti i sveobuhvatnosti dostavljenih podataka u svim materijalno značajnim aspektima. Ipak, ugovoreni obim posla ne dozvoljava nam da prihvatimo odgovornost za tačnost i kompletnost informacija koje su nam prezentovane“, navodi „Dilojt“.
Dragan Nedeljković, urednik sajta Energoportal i doajen energetskog novinarstva, ocenio je da je ova procena nerealna. „Još u maju 2005. godine je iz NIS izdvojen gasni deo i transportni sistem odnosno naftovodi. Tada je rađena procena i objavljeno je da NIS vredi oko 1,267 milijardi evra. Kako je moguće da se za dve i po godine poveća vrednost tog preduzeća za milijardu evra kada u NIS od tada ništa nije ulagano“, pita se Nedeljković. U prilog toj konstataciji on navodi da gotovo ništa nije uloženo u tehnologiju, u modernizaciju dve rafinerije, benzinske stanice, transportna sredstva, skladišta...
Prema njegovim rečima, sve je još zastarelije nego što je bilo, a jedini činilac koji je mogao da utiče na povećanu vrednost NIS je skok cena nafte koja je povećana na svetskom tržištu sa nekih 60 na 100 dolara po barelu. „Tih 600.000 tona nafte koju NIS godišnje proizvodi je dobilo veću vrednost, dok je sve ostalo izgubilo na vrednosti“, ocenio je Nedeljković.
On je naveo da je procena potpuno nepotrebna i da nije jasno u koju svrhu je ona rađena. „Čitav posao je besmislen. Potrošiti pola miliona evra da bi oni znali koliko treba da podele narodu onih 15 odsto besplatnih akcija NIS, je smešno jer je još ranije urađena procena ove kompanije“, rekao je Nedeljković i dodao da je obrazloženje bilo da cena 15 odsto akcija NIS nije direktno zavisna od cene za koju će biti prodat većinski deo.

Procena za 20 dana
- Rusi nisu naivni, oni su uzeli one procene koje su važile u momentu ugovaranja energetskog sporazuma i tu nema promena. Oni daju 400 miliona evra za 51 odsto akcija i oko 500 miliona evra će uložiti u modernizaciju rafinerija i to je sve“, podsetio je Nedeljković, i dodao da se sada očigledno nastoji da se Rusi ubede da ulože više u modernizaciju, iako su oni to već ranije obećali da će učiniti.
Nedeljković je doveo u sumnju i objektivnost objavljenog izveštaja, ističući da konsultantska kuća „Dilojt i Tuš„ nije mogla za tako kratko vreme da uradi procenu i dodao da se takve procene obično rade na kraju godine kada se objavljuju i završni računi o poslovanju, ali i potraživanja i obaveze kompanije. „Kako su oni to uradili od 10. avgusta do početka septembra, treba njih pitati. Ali sigurno je da se te procene ne rade za dvadesetak dana“, zaključio je on.
Inače, u izveštaju „Dilojta“ navodi se da je zaključak o procenjenoj vrednosti baziran na osnovu obavljenih analiza, intervjua sa menadžmentom NIS-a, primenjenim različitim pristupima proceni vrednosti kapitala, te njihovog profesionalnog suda. Ova kuća je izabrala četiri metoda procene, uz dva scenarija rasta cene sirove nafte. NIS procenjen metodom diskontovanih novčanih tokova vredi 1,98 milijardi evra, na osnovu metode neto imovine 2,362, metodom uporedivih preduzeća od 1,16 do 2,20 milijardi i metodom uporedivih transakcija od 1,27 do 3,39 milijardi evra.

Ostale vestiArhiva