Ako je suditi prema izjavama Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije kamate na kredite sa valutnom klauzulom sigurno će porasti.
- Ne može se reći da će domaće tržište biti izloženo direktnom uticaju hipotekarne krize u Americi, osim ako se ne uzme u obzir da je NBS nedavno dala grinfild licencu osiguravajućoj kući AIG iz Amerike, ali se indirektni uticaji izraženi kroz rast kamata ne mogu izbeći. Utoliko pre što se banke i preduzeća zadužuju u inostranstvu, a za zemlje poput Srbije, koje imaju niži kreditni rejting to znači da će dobijati skuplje pozajmice. Važno je, takođe, znati koliko će kriza da traje, odnosno da li je ovo početak ili kraj agonije - izjavio je Jelašić.
Leon Krisper, zamenik direktora za kreditne kartice i potrošačke kredite u Pireus banci, izjavio je za Danas da ta banka usklađuje kamate sa euriborom. „ Kamate na kredite rastu kada dođe do rasta kursa domaće valute u odnosu na korpu stranih valuta. Posmatrano u kontekstu kamata na stambene kredite to znači da bi na mesečnu ratu od 300 evra trebalo dodati oko deset evra“, kaže Krisper. On je potvrdio da se ta banka zadužuje u inostranstvu, ali nije mogao da precizira da li se kao dužnik pojavljuje Pireus banka Srbija ili Pireus grupa koja ima filijale u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Grčkoj, Egiptu, ali i u Londonu i Americi.
Ljubica Banović, direktor Sektora alternativnih kanala distribucije bankarskih usluga Komercijalne banke, izjavila je za Danas da bi pitanja u vezi sa prelivanjem finansijske krize iz SAD na naše tržište kapitala trebalo uputiti guverneru Narodne banke Srbije.
- Ipak mislim da nije realno očekivati da bankarsko tržište Srbije ostane izlovano od svetskih dešavanja, između ostalog i zbog naše želje da se uključimo u svetske tokove. Drugim rečima verujem da se hipotekarna kriza neće direktno preliti, ali će sigurno biti indirektnih uticaja, jer ni evropsko tržište nije ostalo imuno. Zato treba imati u vidu koliko banaka u Srbiji radi preko svojih matica u inostranstvu, uglavnom u Evropi, jer će onda biti jasnije zašto se turbulencije na međunarodnom tržištu reflektuju i na naše tržište, nadam se sa ograničenim trajanjem - izjavila je Ljubica Banović, dodajući da mere NBS, koje bankarski sektor ponekad tumači kao otežavajuće i restriktivne, štite banke od rizika.
Komentarišući način „prelivanja“ finansijske krize iz SAD na evropsko tržište kapitala ona je podsetila na uticaj euribor kamata. „Od izvora novca poslovnih banaka u Srbiji, pri čemu je izvor ključna reč, zavisi i cena kapitala. Izvor novca može biti depozit privrede ili stanovništva i u tom slučaju će banke, koje raspolažu sredstvima, formirati svoje buduće plasmane, koji će biti zaštićeni od uticaja kamata na evropskom tržištu. Na drugoj strani, banke koje se zadužuju u inostranstvu da bi u Srbiji plasirale sredstva, podložne su tim uticajima i moraju da menjaju kamatne stope“, naglašava naša sagovornica.

Ostale vestiArhiva