Svetska banka ovih dana razmatra mogućnost da učestvuje u finansiranju Koridora 10, a u kom iznosu znaće se preciznije narednih nedelja, nakon susreta delegacije Srbije sa rukovodstvom ove finansijske institucije,izjavila je Džejn Armitidž, regionalni direktor i koordinator za jugoistočnu Evropu koja je juče i danas razgovarala sa zvaničnicima vlade o važnoj investiciji za Srbiju, vrednoj 1,7 milijardi evra.
Svetska banka, kako je Armitidž najavila u ekskluzivnom intervju za „Politiku”, priprema finansiranje niza novih projekata jer „Srbija sada ima stabilnu koalicionu vladu i jasan put ka evropskim integracijama”.

Gde vidite Srbiju za četiri godine i kakva je strategija Svetske banke u odnosu na Srbiju?
Važno je da je ekonomski rast veoma brz, kao i da se ubrzava. U poslednje dve godine je iznosio sedam procenata i verujemo da Srbija može da nastavi tim tempom i naredne četiri godine. Rastu strana direktna ulaganja, a nezaposlenost u poslednje dve godine pada. Ali, postoje neki rizici i Srbija mora da okonča važne reforme da bi nastavila sa takvim ekonomskim rastom. Prvo, da završi privatizaciju i još neke dodatne reforme, recimo postupak stečaja, da popravi uslove poslovanja kao što je registracija i izdavanje dozvola za nova preduzeća i građevinskih dozvola. To su bančini kriterijumi poslovanja i mislimo da u tome Srbija može da napreduje.
Druga bitna oblast jeste fiskalna politika, naročito politika trošenja. To nije pitanje povećanja prihoda vlade, jer su veliki i već dostižu 45 odsto BDP, znatno više u odnosu na druge uspešne zemlje u tranziciji. Znamo da je jedan od prioriteta vlade u narednih nekoliko godina smanjenje učešća javne potrošnje u BDP-u i podržavamo ga. Ali,nije reč samo o visini rashoda, već i o njihovoj strukturi – na šta se troše pare iz budžeta. Vidimo da postoji saglasnost u vladi iu stručnoj javnosti da se naglasak stavi na trošenje sredstava za infrastrukturu i obrazovanje. Od tih 45 odsto nešto manje od pet procenata je za investicije. Najveći deo prihoda ide na tekuće troškove – četrnaest odsto društvenog proizvoda za penzije, deset odsto se izdvaja za plate koje rastu, a potpuno je jasno da je vlada odlučna da poveća ulaganja u infrastrukturu, naročito u puteve, što u narednim godinama zahteva nekoliko milijardi evra. Uz to, namerava da ulaže u obrazovanje, jer se pokazuje da je od presudnog značaja za dalji privredni rast.Sve u svemu, čini mi se da postoji široka saglasnost u vladi da se kontroliše nivo potrošnje, smanje izdaci za subvencije, plate i penzije i više ulaže u infrastrukturu i obrazovanje.
Mislim da je svima potpuno jasno da budžetski deficit treba držati u okviru od najviše dva odsto BDP-a.

U kojim oblastima će Banka imati najvažniju ulogu?
Već imamo prilično širok portfolio projekata – za transport, energetiku, zdravstvo, regionalni razvoj, navodnjavanje, poljoprivredu. Spremni smo da se dogovorimo sa novom vladom o tome koji su njeni prioriteti, da vidimo ima li novih. Uz to, podržavamo je u nastavku privatizacije i reformi, uključujući i finansijski sektor.

Srpski mediji u poslednjih nekoliko meseci pišu o ulozi Svetske banke u finansiranju Koridora 10. Dokle se došlo u pregovorima i šta su sledeći koraci?
Slažemo se da će ulaganje u infrastukturu imati veoma veliki značaj za privlačenje stranih investitora i razvoj Srbije. Ali, ove velike investicije moraju biti u okviru makroekonomske stabilnosti i bez velikog budžetskog deficita. Važno je i da za projekte postoje dobre analize, da se utvrdi tehnički kvalitet, da troškovi budu što niži, da se vodi računa o životnoj sredini, a Banka može da pruži tehničku pomoć da se utvrde ti standardi, kao i da projekat podrži finansijski.

Možete li reći u kom iznosu će Banka kreditirati Koridor 10?
Ne mogu da kažem tačan iznos, jer o tome tek pregovaramo, ali ćemo učestvovati u finansijskom „paketu” uz druge institucije, kao što je EBRD. Želimo da pomognemo u primeni potrebnih standarda kako bi Srbija dobila najbolju vrednost za najmanje para. Tim stručnjaka za transport je stigao iz Vašingtona i razgovori su počeli o tom projektu.

Srbija svake godine otplaćuje 50 miliona dolara na ime duga Kosova. Da li verujete u pravičnost rešenja ukoliko Kosovo postane član Svetske banke i da li to znači da će preuzeti obavezu za dugovanja?
To je veoma kompleksno i osetljivo pitanje. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Svetskoj banci i MMF i taj proces je u toku. Odluku će doneti guverneri koji predstavljaju akcionare: zemlje članice, a ne izvršno rukovodstvo Banke. Količina glasova reprezentuje ekonomsku snagu zemlje. Tako da, recimo, SAD sa nešto iznad 16 akcija ima mnogo više glasova nego, na primer, Hrvatska. A najveći glasački blok imaju zemlje EU, više od 40 odsto glasova. I mada je tek četrdesetak zemalja koje su priznale Kosovo među članicama Svetske banke – Sjedinjene Države, članice EU, Japan, Kanada...– one sada imaju više od 50 odsto glasačkih akcija.
Proces razmatranja članstva Kosova je počeo i očekujemo da će se o tome glasati početkom iduće godine. Do tada ne možemo spekulisati kako će se regulisati pitanje duga koji Srbija, kao registrovani zajmoprimac, sada servisira. Srećni smo da smo partneri i da imamo dobru i otvorenu saradnju.

Kakve utiske nosite sa konferencije „Reforme u Srbiji – rezultati i izazovi“?
Impresionirana sam i bilo mi je zadovoljstvo da učestvujem u javnom dijalogu i slušam stručnjake i poslovne ljude ove zemlje. Građani Srbije treba da budu zadovoljni što postoji tako duboka analiza i rasprava kuda zemlja treba da ide. Banka je samo jedan od učesnika u dijalogu postizanja konsenzusa o tome koji su sledeći koraci u reformi i može da ponudi tehničku ekspertizu i najbolju praksu iz sveta. Ali, najvažnije je da postoji jasan smer kojim zemlja ide i što je postignut dijalog između vlade, privatnog sektora i stručnjaka.

Ostale vestiArhiva