Cena tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji ne pada, iako na svetskim berzama nafta pojeftinjuje, zato što se ona formira tržišno, a kod nas nema konkurencije koja bi dovela do spuštanja cene. Tako litar TNG kod nas košta oko 54 dinara, a ista cena mu je bila i kada je barel 11. jula iznosio 147 dolara, dok je barel nafte protekle nedelje na svetskim berzama u Njujorku i Londonu koštao od 95 do 99 dolara.
Po ovoj računici je od sredine jula ove godine sirova nafta pojeftinila za oko 35 posto, dok je cena auto-gasa kod nas ostala nepromenjena.
Kako stručnjaci komentarišu, kretanja na tržištu nafte nemaju previše uticaja na cenu ovog derivata kod nas jer je ostavljeno da se ona tržišno formira.
Ljubinko Savić, samostalni savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije, ističe kako ovaj derivat ne potpada pod uredbu Vlade Srbije koja reguliše cene naftnih derivata.
– Naftni gas, u stvari, spada u ostale derivate, a ne u osnovne. Akciza za njega iznosi deset dinara. Cena zavisi od ponude i tražnje i različita je širom Srbije – kaže on.
Takođe, ovom Uredbom nisu obuhvaćeni propan i butan i njihove smese, što uključuje i autogas, pa se zato cene formiraju slobodno, te one onda dosta variraju na tržištu.
U Srbiji trenutno oko 30 odsto vozača koristi gas, a ušteda se kreće od 40 do 60 procenata u odnosu na benzin. Pa ipak, pojeftinjenje naftnih derivata nije pratilo pojeftinjenje TNG. Od ukupnog prometa u Srbiji, NIS proizvodi oko 30 odsto, a uvozi polovinu od ukupnog uvoza gasa, dok ostatak uvoza pokrivaju privatnici jer nema ograničenja o tome ko može da ga uvozi.
Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD „Nafta“, kaže da je dodatni razlog zašto ne pada cena naftnog gasa to što se on zimi koristi i za grejanje, pa sada raste tražnja, a nema konkurencije, koja bi oborila cenu.
– Očigledno je da distributeri drže tu cenu na sadašnjem nivou i to pravdaju time što je gas skup u nabavci. S druge strane, nema dovoljno konkurencije u ovoj oblasti kod nas, a nema ni dovoljno skladišta gasa, pa je i to problem – kaže Atanacković.
Kod nas se tečni naftni gas uvozi iz Skandinavije, Rumunije, Bugarske i Italije, a među najvećim potrošačima autogasa kada su zemlje Evropske unije u pitanju spadaju Poljska, Italija, Holandija, a veliki potrošači su i Turska i Bugarska.
– Ipak, cene u gradovima Srbije su različite i dosta variraju, a mislim da je litar ovog gasa najskuplji u Beogradu. Cena, međutim, zavisi i od koga se nabavlja, kao i od odnosa propana i butana u ovom derivatu – ističe Atanacković.
Zanimljivo je da ni evropske zemlje nisu veliki potrošači autogasa za transport, što se tumači boljom platežnom moći stanovništva i većom upotrebom dizel goriva. Što se tiče opšteg trenda na globalnom nivou, procene se kreću ka tome da će rasti potražnja za autogasom kao alternativnim gorivom u transportu od 1,9 posto u 2004. do 5,9 posto u 2030. godini.
– Takođe je i proizvodnja ograničena, odnosno rafinerijski kapaciteti Evrope ne zadovoljavaju potražnju za osnovnim derivatima, a samim tim i potražnju za autogasom – objašnjava Ljubinko Savić.
Prema nekim istraživanjima, ostvarena ušteda zbog prelaska na gas dostizala je i oko 60, a najmanje 40 odsto u odnosu na benzin. TNG kod nas koristi oko 30 odsto vozača, a ugradnjom TNG-a automobil i dalje može da koristi benzin. S druge strane, sagorevanje autogasa proizvodi manje štetnih materija u vazduhu nego dizel i benzin i smatra se jednim od najboljih ekoloških goriva.

Ostale vestiArhiva