Svake godine u Srbiji umre od raka oko 20.000 ljudi, procenjuje se da trećina njih provede poslednje dane u bolnicama, a ostali umiru u kući. U zdravstvenom sistemu Srbije ne postoji specijalizovana ustanova koja se bavi bolesnicima koji su na samrti. Pacijentima koji umiru pomaže se preko službi kućnog lečenja i u bolnicama, ali ne postoje službe koje su obučene isključivo za taj posao.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti stanovništva iz 2005. godine predviđa da se na nivou primarne zdravstvene zaštite, uzgred sprovodi i palijativno zbrinjavanje, odnosno briga o umirućim pacijentima.
U svetu, s druge strane, već uveliko postoje hospisi, specijalizovane ustanove koje čine timovi lekara, sestara, psihologa, koje olakšavaju poslednje dane ovim pacijentima.
Trenutno je u Ministarstvu zdravlja napravljen nacrt strategije koja će se baviti problemima palijativne nege i obolelima koji su na samrti u Srbiji, ali stručnjaci upozoravaju da podizanje posebnih centara za smeštaj neizlečivih bolesnika nije humana metoda.
Zasad u Srbiji postoji samo jedna organizacija koja radi po svetskim principima zbrinjavanja bolesnika koji su na samrti - “Belhospis“, dobrotvorna organizacija koja usluge pruža besplatno.
Zbog uspešnosti i humanosti ovaj koncept se proširio na sve kontinente, a trenutno u svetu postoji 8.540 takvih specijalizovanih ustanova.

Ostale vestiArhiva