Radovi ulaze u završnu fazu
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je da će deo obilaznice oko Beograda, od Ostružnice do petlje Orlovača, biti otvoren za saobraćaj u narednih dvadeset dana. On je zajedno sa ministrom za kapitalne investicije Milutinom Mrkonjićem i ministarkom za NIP Vericom Kalanović obišao deonicu na obilaznici kod petlje Orlovača, koja ulazi u završnu fazu radova.
Gradonačelnik je rekao da se, iako su svi očekivali da će radovi na toj deonici biti gotovi sutra, ne može mnogo zameriti radnicima koji su tu dan i noć i rade u tri smene i obećao da će se, zajedno sa novinarima, za nekoliko dana provozati tom deonicom. On je rekao da će potom biti započeti radovi na delu obilaznice do Bubanj Potoka, kao i radovi od Batajnice do Dobanovaca, i da će sve biti gotovo za godinu, godinu i po dana. Ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je da su sredstva iz NIP-a za izgradnju obilaznice obezbeđena i da tu neće biti nikakvih problema. Kalanovićeva je kazala da ima mnogo dodatnog posla i stvari koje nisu bile prvobitno predviđene, ali da se nada da će taj projekat biti uspešno završen. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić potvrdio je da će za nekoliko dana biti gotov taj deo obilaznice, i dodao da se radovi na Koridoru 10 na pravcima ka Preševu i Dimitrovgradu odvijaju predviđenom dinamikom i da će već za nekoloiko dana tamo biti asfaltirani prvi kilometri. Deo obilaznice oko Beograda od Ostružničkog mosta do Orlovače, koji se proteže od mosta na Savi do Ibarske magistrale dugačak je 7,7 kilometara, a prema ranijim najavama republičkih i gradskih zvaničnika trebalo je da bude završen do 15. oktobra. Radovi su započeli u novembru 1990. godine, a nastavljeni u avgustu 2006. godine, a na tom delu obilaznice nalaze se pet mostova i dva tunela. Cela obilaznica oko Beograda trebalo bi da bude duga 47 kilometara i da je čini obilazni put od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E70.
Na taj način obilaznica će povezati dva važna koridora. Jedan od njih treba da poveže zapadnu Evropu sa Grčkom i Tuirskom (E75), a drugi Evropu sa Rumunijom (E70).

Ostale vestiArhiva