Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenio je juče da je stabilizacija kursa dinara direktno povezana sa zaključivanjem aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. „Aranžman sa MMF-om će omogućiti da se smanji javna potrošnja i tražnja što će se direktno odraziti na ponašanje kursa dinara“.
Potpisivanje tog dokumenta znači pozitivan signal tržišnim akterima da će glavno žarište inflacije u sektoru javne potrošnje biti suzbijeno, a dovelo bi i do smanjenja referentne kamatne stope NBS, što bi rezultiralo nižim kamatama domaćih banka, naglasio je Đukići dodao da se do potpisivnja aranžmana mogu očekivati nagli skokovi i padovi kursa u zavisnosti od tražnje, nivoa intervencija centralne banke i od toga kako investitori gledaju na efekte mera za umanjenje uticaja svetske finansijske krize u naredna četiri meseca. Prema njegovim rečima, povećana prodaja deviza krajem godine mogla bi da dovede do jačanja dinara.
- Ključno za kretanje kursa je što dosadašnji izvori deviza presušuju, šro se posebno odnosi na zaduživanje preduzeća u inostranstvu, koje je u avgustu ove godine dostiglo 10,24 milijarde evra. Dodatni pritisak na slabljenje dinara, izazvan je tražnjom preduzeća za devizama zbog vraćanja dospelih inostranih kredita i tražnjom banaka koje vraćaju kredite maticama u inostranstvu - naveo je Đukić.
Komentarišući efekte svetske finansijske krize on kaže da se njen kraj još ne nazire, navodeći da će sigurno trajati do kraja 2009. godine, ali dodaje da se većvide pozitivni efekti mera koje su preduzele vlade evropskih zemlja. Prema njegovoj oceni zemlje koje su najmanje intervenisale i imaju najzdraviji bankarski sektor, a najbolje su prošle italijanske i španske bake koje neguju tradicionalno konzervativni pristup i bave se kreditno-depozitnim poslovima. Đukićje oceno da je rast kamatnih stopa u Srbiji neizbežan i zbog neophodnih mera NBS, ali i zbog opasnosti da rejting agencija Standard i Purs smanji rejting Srbije koji je trenutno BB minus sa negativnim izgledom. Prema njegovim rečima, „restriktivna monetarna politika NBS i povećanje referentne kamatne stope na 17,75 odsto dodatno će uticati na povećanje troškova i banke će to direktno ugraditi u kamatnu stopu prema građanima i privredi“. Smanjenje kamata na kredite, dodao je, osetiće građani koji su uzeli stembene kredite vezane za evro pošto je Evropska centralna banka smanjila kamatu sa 3,75 na 3,25 odsto i omogućila smanjenje šestomesečnog euribora sa 5,4 odsto početkom oktobra na sadasnjih 4,54 odsto, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Ostale vestiArhiva