U ozdravljenje vaše ekonomije odmah treba pristupiti tvrdom budžetskom ograničenju i svođenju deficita na najmanju moguću meru, smanjenju opšte i javne potrošnje, jačanju izvoza, vođenju izbalansiranih platnobilansnih pozicija, odgovorne kursne i antiinflacione politike, restriktivnoj monetarnoj i kreditnoj politici, jačanju kontrolne uloge centralne banke i regulatornih tela, liberalizaciji tržišta...
Ovo bi ukratko mogao da bude siže standardnog recepta koji Međunarodni monetarni fond propisuje zemljama čije ekonomije zapadnu u poprilične privredne teškoće i probleme sa spoljnim dugom. Svima osim matičnoj zemlji u kojoj radi i postoji već šezdeset i kusur godina. Osnovan sa idejom da bude potpora i pomagač svim, a naročito malim i zemljama u razvoju. Vreme je učinilo svoje. MMF se, baš kao i ideja o osnivanju Ujedinjenih nacija, pretvorio gotovo u žandarma čiji su se metodi izvlačenja zemalja iz ekonomskih kriza često pretvarali u suštu suprotnost, izazivajući još teže lomove.
I pored „živog” MMF-a, Americi se dogodila finansijska kataklizma. Njen deficit se bliži sumi od 11.000 milijardi dolara. Sasvim blizu vrednosti jednogodišnjeg nacionalnog kolača, ali glas upozorenja iz Vašingtona, gde mu je sedište, nije se čuo. I ko bi ga uslišio.
Kada je američki finansijski cunami, rušeći sve pred sobom, stigao i na obale Evrope i kada su se monetarne vlasti najvećih zemalja, poput Nemačke ili Engleske, digle na noge ne bi li sprečile veće štete na svom terenu, ne vodeći mnogo računa o interesima i problemima malih članica, iz usta predsednika Češke Vaclava Klausa, koji je prošle sedmice boravio kod nas, čuo se predlog da MMF i njegovu posestrimu Svetsku banku treba jednostavno – ukinuti. Vreme ih je, rekao je Klaus, kome je ekonomija jača strana političkog života, pregazilo. Čist su relikt – prošlosti.
Ali, gle čuda. Mi još od kraja leta, najpre upola glasa, a potom i sve glasnije, počesmo da prizivamo MMF. Njegova misija je kod nas boravila u redovnim konsultacijama krajem septembra. Dobro upućeni kažu da smo joj tada dali neku vrstu spiska želja za 2009, a naročito o projekciji budžeta. Isti glasovi kažu da su se stručnjaci MMF-a nakostrešili na ono što su pokazale njihove računice. Izračunali su da nam je za sve ono što smo planirali da potrošimo u 2009. potrebno dodatnih osam milijardi evra i da Srbija ide na svih 4,9 odsto deficita budžeta ionako skromnog bruto domaćeg proizvoda.
Primenite, za početak, stav jedan ovog teksta.
Ali, ne lezi vraže. Dok politički i državni zvaničnici mudruju, krijući se iza svojih institucija, guverner NBS Radovan Jelašić, kome je MMF potreban kao dubl igrač u obuzdavanju prekomerne javne potrošnje i za vođenje odgovornije antiinflacione politike, pojedini ugledni ekonomski stručnjaci ističu da je Srbiji MMF potreban ne samo za savete, već i za klasičnu finansijsku pomoć.
Razlozi sasvim očevidni. Zbog sloma svetskih finansija i sve oštrije recesije, para za zemlje kao što je Srbija – nema. Ili ne koliko joj treba, a ne zna ili neće da se potrudi da privoli strane investitore da ih baš u nju ulože. Uz to, kažu, da su pozajmice od MMF u ovom času jevtinije od komercijalnih banaka. Da se i ne spominju nekakvi posredni benefiti – navodno zemljama koje imaju aranžman sa tom svetskom pozajmnom kasom raste kreditni rejting. Nije – nego. Kada je nekoj državi pod tutorstvom, makar to bio i MMF, rasla numera. Ali, to nije od presudne važnosti.
Na kraju javlja se Ukrajina i zajmi od MMF-a 16,4, a Mađarska iz raznih izvora svih 26 milijardi dolara. Dotle, Island, kome preti pravi finansijski potop, mesecima nije tražio pomoć od „neutralnog” MMF-a, već je ruke pružao prema Moskvi, a Pakistan – prema Kini. I Island se, prema poslednjim vestima, prelomio – uzeo je od MMF-a čak 2,1 milijardu dolara. Hop! Za početak mora da podiže umesto da spušta kamate.
Mi, na sreću, ili na žalost, imamo veoma bogato i sveže iskustvo sa MMF-om. Konačno krajem 2006. iscurio je poslednji trogodišnji finansijski aranžman. Vratili smo mu prevremeno silne milione dolara, jer su njegove pare postale skuplje od komercijalnih pozajmica. I sada je „omraženi” MMF ponovo tu, ali na naš poziv. Da mu produžimo – život i damo novu nadu u njegovu neophodnost.

Ostale vestiArhiva