Evro još nije premašio granicu od 90 dinara, ali se i te kako primakao kritičnoj liniji. Da bi ublažila dnevne oscilacije kursa Narodna banka Srbije je za dva meseca (oktobar i novembar) potrošila 600 miliona evra intervenišući na međubankarskom deviznom tržištu.
- Dilema da li je centralna banka trebalo da interveniše u ovolikoj meri ili ne, ne postoji - NBS je morala da interveniše. U protivnom, kurs bi skočio za 50 odsto, pa bi sada evro vredeo od 120 do 150 dinara. Drugim rečima, da NBS nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, šteta bi bila mnogo veća od 600 miliona evra - izjavio je za Danas Nikola Fabris, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik ističe da je u delu javnosti stvoren utisak da dinar depresira po principu „barene žabe“ i dodaje da dinar ipak nije polako depresirao. Kao argument Fabris ukazuje na činjenicu da je za prethodne tri godine (septembar 2005-septembar 2008) stopa inflacije kumulativno porasla za 36 odsto, dok je nominalni kurs dinara ojačao za 10 do 15 odsto. Prema njegovom mišljenju, takav odnos bio je neodrživ i bilo je samo pitanje trenutka kada će toliki GEP morati da se ispegla. „Da nije bilo krize, taj GEP bi se pojavio nešto kasnije i sporije bi se ispeglao. Za privredu je inače, mnogo opasnije kada kurs dinara drastično padne u kratkom periodu“, nego kada opada u dugom periodu, objašnjava Fabirs i procenjuje da će decembar doneti veći priliv deviza, koje neće ojačati dinar, ali će usporiti depresijaciju domaće valute prema evru.
Prema mišljenju Mihaila Crnobrnje, profesora FEFA fakulteta, Narodna banka je morala da bira između dva zla i izabrala je manje - za to je platila visoku cenu od preko pola milijarde evra. „U datim ekonomskim uslovima u Srbiji, neophodna je kontrolisana intervenicija NBS, utoliko pre što i naredne godine treba očekivati manji priliv stranih investicija. To će se direktno odraziti na devizno tržište Srbije, koje je funkcioniše po principu ponude i tražnje. U uslovima male ponude, a velike tražnje, evro će nastaviti da apresira, odnosno dinar će i dalje imati tendenciju blage depresijacije“ procenjuje Crnobrnja.

Ostale vestiArhiva