Šansa za posao nije više u državnom, nego u privatnom sektoru. U Srbiji 1,6 miliona zaposlenih radi u privatnom sektoru, od čega 1,3 miliona u malim i srednjim preduzećima.Nedavno potpisani Memorandum o učešću Srbije u Programu za preduzetništvo i inovativnost omogućiće ovim preduzećima povoljnije kredite, izjavio je juče ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić na otvaranju Međunarodne konferencije o malim i srednjim preduzećima.
Koliko je taj sektor privrede šansa za državu i preduzetne ljude, „Politika” je pokušala da istraži u razgovoru sa bankarima.
Za Aleksandra Grabovca, pomoćnika direktora Sektora poslova sa privredom u Komercijalnoj banci, u poslovima sa malim i srednjim preduzećima (MSP) do kraja septembra sve je bilo kako se samo poželeti moglo. Mali preduzetnici su dolazili u banku, interesovali se za zajmove, a mnogi i podizali kredite. Od tada počinje oseka. Zato će, po njegovoj oceni, poslednje tromesečje 2008. biti lošije nego prethodna.
Do 30. oktobra 2008. godine Komercijalna banka je malim i srednjim preduzećima odobrila 19 milijardi dinara (240 miliona evra). To je oko 30 odsto više nego lane u isto vreme. Kredite koristi više od pet hiljada klijenata, prosečan zajam je između 70.000 i 100.000 evra, a pretežan broj kredita uzet je na godinu dana.
Bez obzira na sve finansijske i druge razvojne teškoće, klijenti i dužnici Komercijalne banke uredne su platiše, bezmalo 97 odsto uredno izmiruje dospele obaveze. Do zajma u toj banci mnogo lakše dolaze njeni dugogodišnji klijenti, čiju kreditnu istoriju prate i poznaju svi – od direktora do mlađeg referenta. Za sve ostale obavezan je izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, ali i neko od prvoklasnih sredstava obezbeđenja plaćanja – hipoteka, depozit, jemstvo pravnih lica, zalog na mašine i opremu, hartije od vrednosti...
– Banka Inteza beležila je u prva tri meseca ove godine izvanredne poslovne rezultate, naročito u delu kreditiranja mikro, malih i srednjih preduzeća – kaže za „Politiku” zamenik predsednika Izvršnog odbora te banke Đankarlo Miranda i dodaje da bi uspeh verovatno bio i veći da nije došlo do eskalacije krize na finansijskom tržištu u SAD, a potom i recesije.
Prema rečima Mirande, od ukupne neto aktive banke, koja je oko tri milijarde evra, krediti odobreni klijentima iz segmenta malih i srednjih preduzeća i malog biznisa (bezkros borderkredita)iznose 904 miliona evra ili 40 odsto više nego lane. On napominje da je na kraju trećeg kvartala 2008. mikropreduzećima i preduzetnicima odobreno više od 120 miliona evra (77 odsto više nego na kraju 2007), tako da plasmani u tom segmentu beleže ubedljivo najveći rast.
Miranda nije uočio da je u poslednja dva meseca došlo do smanjenja broja zahteva klijenata za nove zajmove, budući da ekonomija još uvek, po inerciji, prati tempo rasta koji je ostvaren u prvoj polovini godine. Na drugoj strani, razume i činjenicu da će narednih meseci preduzeća morati da usklađuju svoje planove sa novonastalom situacijom u okruženju, koju karakteriše viši kurs, kamata i otežan pristup kros border kreditima.
Prema oceni Marije Blagojević, izvršnog direktora Sektora za rad sa stanovništvom, preduzetnicima i malim privrednim društvima Unikredit banke, slom finansijskog tržišta u Americi, ali i prateće posledice u Evropi nisu kod nas izazvali paniku među malim privrednicima. Naprotiv, kaže ona, kriza se oseća i u Srbiji, ali mora se raditi i poslovati.
U toj banci je više od deset hiljada klijenata, trećina njih uglavnom uzima dinarske kredite u proseku između 1,6 i dva miliona dinara na nekoliko meseci ili do godine dana najčešće za obrtna sredstva. Prema njenoj oceni, dužnici su izuzetno uredni u izmirivanju dospelih obaveza, a bilo je slučajeva da odbiju zajmotražioce i sa prvoklasnim garancijama i hipotekama, jer im je u dosijeu Kreditnog biroa Udruženja banaka stajalo da su bili neuredni u izmirivanju dospelih obaveza.
Na jučerašnjoj konferenciji ministar Dinkić izjavio je da je budućnost malih i srednjih preduzeća u udruživanju, odnosno stvaranju klastera i to pre svega u automobilskoj industriji, ali i drvoprerađivačkoj i tekstilnoj. A šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras izjavio je da EK podržava razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji i da taj sektor ima perspektivu, a da se primećuje i pozitivna dinamika razvoja.

Ostale vestiArhiva