"Još nema vladavine prava u pokrajini, nema potpune slobode kretanja za Srbe i druge nealbance na Kosovu i oni i posle skoro deset godina od dolaska međunarodne zajednice na Kosmet žive u strahu i neizvesnosti", rekao je Bogdanović
Međunarodna zajednica mora da vidi da je Kosovo i Metohija "crna rupa" kada je u pitanju poštovanje osnovnih ljudskih prava, istakao je Bogdanović.
Kršenje osnovnih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca potvrdio je i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvonimr Stević.
"Nažalost, međunarodna zajednica koja je imala obavezu prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN da štiti bezbednost i omogući slobodu kretanja na tom polju skoro ništa nije uradila", rekao je Stević.
Predesednik koordinacionog centra naglasio da je sve što je na Kosovu rađeno činjeno na štetu jednih, a u korist drugih, tako da na Kosmetu postoje mnogobrojni primeri kršenja ljudskih prava - od imovinskih prekršaja do kršenja prava na rad, na slobodu kretanja i prava na život.

Trgovina ljudima
Šef misije OEBS-a na Kosovu Verner Almhofer izjavio je da je Kosovo pokazalo spremnost da poštuje ljudska prava i da zakoni u suštini ispunjavaju međunarodne standarde o ljudskim pravima.
Jedan od glavnih problema u domenu ljudskih prava na Kosovu je trgovina ljudima, rekao je Almhofer.
Više od 60 posto kosovskih Srba koji nisu na sveru pokrajine, živi u izolovanim enklavama, koje su okružene neprijateljski nastrojenim albanskim stanovništvom.
Srbi u enklavama ne mogu slobodno da se kreću i nemaju mogućnost pristupa pravosudnim organima, a takođe je, ionako veliki broj nezaposlenih na Kosovu, još veći među Srbima.
Dan kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedninjenih Nacija usvojila Univerzalnu deklaracija o ljudskima pravima, obeležava se u svetu kao Međunarodni dan ljudskih prava. Povelja se smatra početkom međunarodne politike uvažavanja ljudskih sloboda i prava.

Borba protiv diskriminacije
Predstavnici Ujedinjenih nacija, Evropske komisije, Ministarstva ljudskih prava Srbije i građani pozvali su u simboličnih pet koraka, na unapređenje položaja Roma, osoba sa invaliditetom, žena, dece i inficiranih HIV-om.
Učesnici manifestacije "60. godina Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima - pet koraka u borbi protiv diskriminacije" na Trgu Republike u Beogradu, ukazali su na nezadovoljavajući položaj populacije koja predstavlja najugroženiji sloj stanovništva u Srbiji.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da Srbija "pokazuje veliku svest i nameru da garantuje i štiti ljudska prava", koja po njegovoj oceni zavise od države, ali i od građana.
Čiplić je ocenio da je u proteklih osam godina u Srbiji učinjen napredak, ali ne dovoljan, i da najbolju sliku o stanju ljudskih prava mogu dati sudovi, odnosno institucije koje bi trebalo da ih štite.
Predstavnik Ujedinjenih nacija u Srbiji Lenart Kocalainen ocenio je da je bilo napretka u oblasti zaštite ljudskih prava u Srbiji, ali da postoji prostor za dodatna unapređenja.
Srbija se u pogledu poštovanja prava Roma koji su jedna od najugroženijih grupa, ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja u okruženju, smatra Kocalainen.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija, prvi put u svojoj istoriji, razmatraće pitanje zaštite prava gej osoba, u okviru deklaracije koju je predložila Francuska, uz podršku velikog broja zemalja, među kojima će se naći i Srbija.

Ostale vestiArhiva