Pred državom je nimalo lak zadatak. Pod hitno će morati da smanji javnu potrošnju, kao i da poveća budžetske prihode. Novac od eventualne prodaje „Telekoma”, kojim bi mogle da se popune rupe u državnoj kasi, najverovatnije ne bi legao do kraja godine, s obzirom na dugu proceduru. Iako je Međunarodni monetarni fond sugerisao da se u 2009. pokrene tender ili inicijalna javna ponuda za nacionalnu telekomunikacionu kompaniju, zasad, barem zvanično, nema najava da je doneta odluka da se „Telekom” privatizuje.
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kako saznaje „Blic”, niko do sada nije ozbiljno razgovarao o prodaji „Telekoma” sa resornim ministrom. Razgovori tek predstoje i to o modelu i datumu prodaje, kao i koliko će vlasništva biti prodato. Odluku o privatizaciji jedino može da donese Vlada i to posle dobre analize.
U praksi, međutim, nakon donošenje odluke o prodaji nacionalne telekomunikacione kompanije, mora da prođe izvestan period, tako da je teško očekivati da bi novac od prodaje „Telekoma” mogao da se slije u državnu kasu do kraja godine. Procedura iziskuje vreme. Posle izbora privatizacionog savetnika, uobičajeno je da se on upozna s radom kompanije, a za šta mu treba tri do četiri meseca. Na osnovu toga on donosi predlog kako će se kompanija privatizovati, koliko vlasništva će se prodati i pod kojim uslovima.
Zatim sledi javni poziv potencijalnim zainteresovanim kupcima koji ispunjavaju uslov da otkupe tendersku dokumentaciju i tada se definiše krajnji rok kada predaju svoje ponude. Ali i za to je potrebno da prođe nekoliko meseci. Teorijski, ukoliko bi Vlada sada rešila da proda „Telekom” do kraja godine, po najoptimističnijem scenariju država bi dobila novac od kupca, ali je to, po svemu sudeći, malo verovatno s obzirom na okolnosti.
S druge strane, guverner NBS Radovan Jelašić kaže da je Srbiji potrebna hitna revizija makroekonomske politike jer ekonomska kretanja odstupaju od budžetskih pretpostavki. Neophodno je hitno smanjenje obima i promena strukture javne potrošnje, kao i povećanje fiskalnih prihoda da bi se budžetski deficit održao na prihvatljivom nivou od 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.
- Jedna od glavnih tema razgovora sa misijom MMF-a, čiji dolazak u Srbiju očekujemo početkom marta, biće upravo koliko i na kojim stavkama ćemo smanjiti rashode i kako da povećamo prihode. Najlakše bi bilo smanjiti rashode, ali mislim da će se pribeći kombinatorici smanjenja rashoda i povećanja prihoda. Povećanje PDV je, podsećam, samo jedan od mogućih rešenja - kaže Jelašić.
Kada će doći misija MMF-a zavisi isključivo od nas, pošto njeno pozivanje odražava spremnost Srbije da preduzme dodatne mere radi postizanja novog makroekonomskog balansa u vreme manjih prihoda i manjeg priliva kapitala
Jelašić je objasnio da aranžman sa MMF-om ne služi da puni budžet, već predstavlja ključ za nove kredite, kako od Svetske banke tako i od EU, i dodao da glavni cilj programa sa MMF-om nije zaduživanje, već prilagođavanje makroekonomske politike.
- Kreditna linija od MMF-a je kao odobreni minus - koristi se samo kad je potrebno - ukazao je guverner.

Ostale vestiArhiva