Pad potražnje u zemljama Evropske unije i Rusiji mogao bi imati ozbiljne posledice po ovogodišnji rod malina, kupina, višanja, šljiva i drugog voća. Hladnjačari u ariljskom kraju ovih dana razmatraju kolike će zaista biti potrebe za otkupom voća. Na osnovu smanjenja tražnje kažu da je situacija vrlo zabrinjavajuća.
Direktor hladnjače "Frukom" Nastas Milićević kaže da je potražnja u zemljama Evropske unije smanjena za 20 procenata.
Ukoliko bude nastavljen dalji trend pada potražnje neizvesno je kako će teći otkup ovogodišnjeg roda maline i drugog voća.
“Sve će se ovo odraziti i na smanjenje radne snage, na efikasnost plaćanja proizvođačima”, upozorava Milićević.
Još drastičnije se uticaj svetske ekonomske krize oseća na ruskom tržištu. Pavle Glišić, čije preduzeće Agroteks već dve godine izvozi uglavnom šljive, kaže da je potražnja smanjena za 40 procenata.
On smatra da država ima načina da pomogne izvoznicima.
“Da nam pomogne da izgradimo neko skladište, nekakav distributivni centar da bi smo mi sa našom robom bili bliži onim krajnjim kupcima. Dakle, kako s količinama većim u prodaji, tako pogotovo sa cenama većim za naš proizvod” , kaže Pavle Glišić.
Tako bi bili konkurentiji sa cenama, ali i većim prihodom, od koga bi Srbija imala više koristi po budžet.
Nedavno održan sajam u Moskvi, najbolji je pokazatelj da su Rusi i dalje zainteresovani za srpsko voće.
Miloš Glišić iz Udruženja Ariljska malina kaže da Srbija treba da iskoristi konkurentnost na ruskom tržištu, posebno u uslovima ekonomske krize.
“Iz razloga povlastica koje mi imamo prema ruskoj federaciji, a mi kao udruženje ‘Ariljska malina’ na tom sajmu smo ponudili kako zamrznuto voće - malinu prvenstveno, pa zatim i kupinu, višnju, šljivu, pa zatim i suve proizvode – suvu šljivu, kao i zaleđene pite, kako slatke, tako i slane”, navodi Miloš Glišić.
Povlastice u poslovanju sa Ruskom Federacijom su prednost u odnosu na zemlje EU, pa su Rusi osim voća, pokazali veliko interesovanje i za pite i druge gotove proizvode od voća i povrća.
Dok su proizvođači za rod maline 2008. godine dobili i više nego što su očekivali, ova godina puna je neizvesnosti. Hladnjačari očekuju i strateške, a ne deklarativne poteze države, jer će se pad izvoza itekako osetiti i u državnom budžetu.

Ostale vestiArhiva