Srbija će, sudeći barem po juče iskazanom optimizmu članova Vlade, sledeće sedmice sklopiti aranžman sa MMF-om i dobiti pozamašnu svotu novca kako bi dopunila devizne rezerve. Time će, ipak, biti rešen samo deo velikih problema s kojima se domaća ekonomija trenutno nosi. Jedan od najtežih svakako je raskorak između prihoda i rashoda u državnoj kasi.
Vicepremijer Mlađan Dinkić kaže da bi krizu država Srbija trebalo da prebrodi povećanjem deficita budžeta sa manje od dva na tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Za to bi nam, navodi, bilo potrebno dodatnih 1,5 milijardi evra, a trećinu od te sume trebalo bi naći u pregovorima o zaduživanju sa komercijalnim bankama.
Rebalans budžeta će se, prema Dinkićevim rečima, praviti već u aprilu i njime će se rashodi državne kase smanjiti za nekoliko stotina miliona evra. Iako je Dinkić verovatno u pravu kada kaže da budžetski deficit od tri odsto ne mora da bude tako strašna stvar - na kraju to je granica minusa u javnoj kasi koju propisuju i kriterijumi za ulazak u evro zonu, čini se da bi u Vladi ipak konačno morali da osmisle dugoročniju strategiju smanjivanja ogromnog državnog aparata koji troši oko polovinu onoga što se u Srbiji napravi. Najveći deo srpske javne kase odlazi na plate i penzije i verovatno je da u Srbiji više nema čoveka, koji bi bio spreman da brani tvrdnju da je aparat od blizu 600 hiljada ljudi koliko trenutno radi za državu optimalan.
Na smanjenju javne potrošnje i ovoga puta insistira delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, kao i mnogo puta do sada u susretima sa predstavnicima srpskih vlasti. Jedan od problema sa deficitom je i to što će država morati da se zadužuje kako bi ga pokrila i to ne samo kod međunarodnih finansijskih institucija već i kod poslovnih banaka.
NJihovi krediti se, pogotovo u ovo vreme skupog novca, nikako ne mogu nazvati povoljnim i sve to će poreski obveznici jednog dana morati da plate. Iako srpski javni dug, za razliku od privatnog, nije dramatično velik, svakako bi bilo bolje da se on ne mora dodatno povećavati. Tako već godinama svi domaći političari jednoglasno govore da je potrebno smanjiti javnu potrošnju, ali je ona iz godine u godinu sve veća.

Ostale vestiArhiva