Institut za tržišna istraživanja ocenio je juče da će ove godine Srbija imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje šest odsto. Mnogo je realnije, prema rečima saradnika ovog instituta Saše Đogovića, i da taj pad BDP-a bude i osetniji od tih šest odsto. On je podsetio da je prema novoj zvaničnoj projekciji predviđen pad BDP-a od dva odsto u 2009. godini.
Svi pokazatelji ukazuju na to da su prognoze da će pad BDP biti dva procenta bile previše optimistične. Na osnovu podataka da je u prva dva meseca ove godine izvoz iz Srbije bio za 35 odsto manji nego u istom periodu 2008, da je uvoz pao za 36,4 odsto, turistički promet za osam procenata, a promet u maloprodaji za 11,3 odsto, sasvim je jasno da se srpska privreda nalazi u dubokoj recesiji – ocenio je Đogović.
On je istakao i da je pad obima industrijske proizvodnje tokom prva dva meseca ove godine za 18,7 odsto posledica pada domaće i strane tražnje zbog svetske krize, ali i neodgovorne ekonomske politike u Srbiji u poslednjih osam godina, koja se zasnivala na privatizaciji preduzeća i postizanju što više cene bez obzira na perspektivu tih preduzeća nakon promene vlasničke strukture, pa su neke kompanije zatvarane. Prema njegovim rečima, pored neodgovorne ekonomske politike, tu je i hronična nelikvidnost privrede, kao i rigorozna kreditno-monetrana politika Narodne banke Srbije kao odgovor na neracionalno ponašanje države.
Reprogramiranje dugova bilo bi od izuzetnog značaja za srpska preduzeća, pošto će, prema podacima ankete u 200 firmi, oko 60 odsto njih imati problema s vraćanjem kredita zbog kašnjenja u naplati dugovanja – istakao je Đogović. On je, između ostalog, ukazao na znatan pad životnog standarda stanovništva u Srbiji, koji ima tendenciju daljeg pada. U strukturi potrošnje prosečnog srpskog domaćinstva 57 odsto primanja odlazi na osnovne egzistencijalne troškove – za hranu i komunalije.
Sve veći deo primanja ići će na osnovne životne troškove, pa će u 2009. godini biti pogoršan životni standard prosečnog domaćinstva – smatra on.
Đogović je ocenio da je Vlada Srbije neracionalna u svojim projekcijama – što se videlo i prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu – zatim, da nema strategiju i plan razvoja, što stvara sve veću nervozu u privredi. Prema njegovim rečima, mere solidarnog poreza bile su mere "oporezivanja siromašnijeg i srednjeg sloja stanovništva kako bi se sačuvao bogatiji sloj građana".

Ostale vestiArhiva