Inflacija u Srbiji će se u narednom periodu biti bliža donjoj granici ciljanog raspona i niža nego što je ranije procenjivala Narodna banka Srbije (NBS), a verovatnije je da će referentna kamatna stopa biti snižena, izjavio je danas direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić.
"Nova projekcija inflacija je nešto niža nego prethodna zbog izraženijeg pada tražnje, izazvanog lošijim prognozama o svetskom privrednom restu i bržim padom domaćeg bruto društvenog proizvoda od očekivanog u prvom tromesečju", rekao je Hinić na predstavljanju majskog izveštaja NBS o inflaciji.
On je dodao da je procena NBS da će se junu međugodišnja stopa iflacije biti oko 7,6 odsto, a do kraja godine 8,8 odsto, što je bliže donjoj granici caljanog raspona od 6,5 do 12,2 odsto.
"Na usporavanje inflacije, pored pada tražnje, uticaće sporiji rast cena koje su pod kontrolom, ali i onih koje se slobodno formiraju, kao i nove mere fiskalne politike", ukazao je Hinić.
Smanjenje inflatornih pritisaka, kako je naglasio, omogućiće dalje smanjenje restriktivnosti monetarne politike, tako da je izvesnije da će Monetarni odbor snižavati referentnu kamatnu stopu nego da će je povećavati ili zadržavati na sadašnjem nivou.
"Ublažavanje momentarne poltike moglo bi izostati ako rast regulisanih cene značajnije premaši dogovoreni okvir od 13 odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto, ili da oslabi domaća valuta i bude loša godina za poljoprivredu", ukazao je Hinić.
Glavni izazov za monetarnu i ekonomsku politiku je, prema njegovim rečima, kako podstaći kreditnu aktivnost banaka, odnosno očiglednu likvidnost banaka iskoristiti za poboljšanje likvidnosti privrede.
On je dodao da će se rezultati mera koje su NBS i Vlada preduzeli da se obezbedi što više povoljnih kredita videti u narednim mesecima, kad se očekuje ublažavanje privrednog pada, koji je bio u prvim mesecima ove godine.
Ekonomista Stojan Stamenković je rekao da će pad bruto društvenog proizvoda ove godine biti između pet i šest odsto i da u situaciji smanjenih budžetskih prihoda treba dobro proceniti da li je bolje da se povećava porez na dodatu vrednost (PDV) ili da se novim rebalansom poveća budžetski deficit.

Ostale vestiArhiva