Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić procenio je da će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u drugom kvartalu ove godine biti između 4,5 i pet odsto, a da je u trećem kvartalu moguće zaustavljenje tog pada pa čak i blagi oporavak privrede. Jelašić je rekao da bez brzog ekonomskog oporavaka Srbiji, zbog finansiranja budžetskog deficita, predstoji značajno uvećanje javnog duga, koji je za pet meseci ove godine uvećan za 490 miliona evra.
"Održivost duga, kao i standarda stanovništva na dugi rok moguće je jedino ako se pozajmice države odgovorno koriste, odnosno za investicije a ne za potrošnju", istakao je Jelašić i dodao da je došlo do značajnog pada potražnje za investicijama.
Guverner je upozorio da su prihodi budžeta primereni smanjenom BDP-u, ali da na njih dodatno negativno utiče i to što država ne primenjuje sve mere koje je predvidela rebalansom budžeta.
Jelašić je objasnio da je današnja odluka Monetarnog odbora o smanjenju referentne kamatne stope sa 13 na 12 odsto zasnovana na povoljnim kretanjima platnog deficita, stabilnom kursu, manjoj tražnji, pojeftinjenu hrane i stabilizaciji inflatornih očekivanja.
On je naveo da i dalje postoje potencijalni rizici za ublažavanje restriktivnosti monetarne politike vezani za cenu sirove nafte i efekte fiskalne politike.
Smanjenje referentne kamatne stope, kako je rekao Jelašić, ne znači da će odmah banke davati jeftinije kredite, što se ne događa ni u zemljama Evropske unije.
Guverner je naglasio da će bankama biti obezbeđena dodatna dinarska likvidnost od 13 milijardi dinara po osnovu odluke Monetarnog odbora da se udeo obavezne rezerve koji se polaže u dinarima smanji sa 35 na 30 odsto.
"Videćemo kako će banke iskoristiti tu likvidnost - da li će kupovati hartije od vrednosti NBS i državne zapise ili će ih plasirati u kredite klijentima", rekao je Jelašić.
Naveo je da je rast cena koje su pod kontrolom države od početka ove godine 13,9 odsto, a da je na kraju juna godišnja inflacija iznosila oko 8,2 odsto.
Očekivanja guvernera su da će u narednom periodu inflacija biti u granicama ciljanog raspona, koji je za ovu godinu osam odsto, sa odstupanjem plus ili munus dva odsto.
Prema procenama NBS u narednim mesecima, kad se radi o regulisanim cenama, naftni derivati mogli bi da poskupe 2,3 odsto, komunalno- stambene usluge 2,5 odsto, a cigarete dva odsto.

Ostale vestiArhiva