Da li ćemo za određenu sumu evra moći da dobijemo isti iznos dinara i na jesen, pitanje je koje brine većinu građana čija debljina novčanika isključivo zavisi od mesečnog priliva na tekući račun. Poslednjih nedelja domaća valuta na kursnim listama skoro da se ne pomera. Srednji kurs evra se vrti oko 93 dinara, koja desetina para niže-više. Naravno da svima pogoduje da kurs ne oscilira i tako će verovatno ostati i na jesen.
Više je uzroka koji su doprineli da se domaća valuta posle višemesečnog slabljenja stabilizuje. Presudan uticaj imalo je potpisivanje sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će sigurno dodatno doprineti njenoj stabilnosti. Upravo imajući ovo u vidu, kako smatraju autori „Kvartalnog monitora”, Fonda za razvoj ekonomske nauke, u narednih nekoliko kvartala ne bi trebalo očekivati značajnije promene kursa.
Istog mišljenja je i Vladimir Vučković, profesor „Megatrend univerziteta”.
- Veći valutni šokovi nisu na vidiku, pod pretpostavkom da prođemo reviziju aranžmana sa MMF, kao i da se održi Bečki sporazum (dogovor sa stranim bankama oko održavanja nivoa kreditne izloženosti) - naglašava Vučković.
Osim ova dva faktora, postoje i drugi razlozi koji su blagorodno uticali na dinar. To su, kako kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”, i dobri prilivi po osnovu doznaka iz inostranstva, nešto življa kreditna aktivnost, oporavak štednje, kao i dobra tražnja za trezorskim zapisima Ministarstva finansija.Iako je za ekonomiju zemlje loše, smanjena privredna aktivnost, pa i pad uvoza imali su takođe uticaj na jačanje dinara. Osim toga, prema rečima Slavka Carića, predsednika Izvršnog odbora „Erste banke”, sve veće strane banke su se pokazale solidarnim i odgodile i reprogramirale veći deo svojih prekograničnih kredita koji dospevaju u 2009-2010. na 2011. godinu.
- Time je odložen odliv deviza iz Srbije i bitno smanjena tražnja za stranom valutom. Uticaj je imalo i dramatično smanjenje cena svih repromaterijala na svetskom tržištu koje Srbija uvozi, a pre svega energenata - ističe Carić.
Zahvaljujući tome što se promet devizama odvija na manje-više usklađenoj ponudi i tražnji za devizama, kurs nije preterano podložan jakim oscilacijama na dnevnom nivou. U junu je promet na međubankarskom deviznom tržištu bio sličan onom u maju, 27,8 miliona evra, odnosno 28,5 miliona.
- Priliv deviza dolazi bilo putem ulaza već planiranih deviznih kredita iz inostranstva, bilo putem menjačkih transakcija i naplate sezonskog izvoza, što uglavnom pokriva tekuće potrebe za kupovinom deviza radi izvršenja deviznih plaćanja. Još se oseća odsustvo stranih investitora, pogotovo onih kratkoročnih, čija pojava najčešće i uzrokuje jaču dnevnu osetljivost kursa. Ovaj faktor, zajedno sa izostankom drastičnog rasta kreditne aktivnosti u zemlji, rezultira relativnim mirovanjem kursa - ističe Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”. NBS od 25. februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, na kojem se formira kurs dinara. Od početka godine ona je na tom tržištu prodala 551,4 miliona evra, od čega 175,1 milion evra u februaru. Upravo i ova činjenica ukazuje na to da je nivo ponude i tražnje izbalansiran. Međutim, kako upozoravaju naši sagovornici, ukoliko bi bilo koji od ovih faktora bio ugrožen, to bi za dinar mogla da bude potencijalna opasnost.

Manje razlike između donjeg i gornjeg kursa
Jedan od vidljivijih pokazatelja stabilizacije domaće valute je smanjenje razlike između prodajnog i kupovnog kursa. Od oktobra 2008. godine, razlika između kurseva za otkup i prodaju stranih valuta u bankama se neprestano povećavala. Sa 3,8 dinara krajem septembra, razlika se krajem novembra povećala na skoro 6,5 dinara. Sada ta razlika iznosi od 0,65 do 4,6 dinara. Kada su u pitanju menjačnice, razlike između kupovnih i prodajnih kurseva su uglavnom niže i iznose od 1,5 do dva dinara.

Ostale vestiArhiva