Čak 50 odsto tržišta tekstila preplavljeno je švercovanim proizvodima, tvrde tekstilci. Ova industrija muku muči, naročito od početka ekonomske krize, pa je Vlada pokrenula razgovore kako bi zajedno rešili goruće probleme. Pre svega crno tržište, koje godišnje ostvari promet od oko dve milijarde evra, dok država na ime poreza izgubi 600 miliona evra.
Sa predstavnicima vlasti je dogovoreno da se stane na put crnom tržištu, omoguće veći krediti za preduzeća i ravnopravno učešće u javnim nabavkama.
Problem je i činjenica da nije priveden kraju proces privatizacije jer je neprodato ostalo 40 preduzeća. Konstantno se smanjuje broj radnika, a zarade su najniže u prerađivačkoj industriji. Ako se ima u vidu da je gotov odevni predmet bio treći izvozni artikal Srbije prošle godine, onda je jasno zašto je država konačno rešila da sedne za sto sa tekstilcima i pokuša da im pomogne.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, kaže da su sa predstavnicima ovih sektora obavljeni prvi razgovori, a novi presek situacije sledi u septembru.
- Prvi problem ove grane jeste crno tržište, odnosno izjava predstavnika kompanija da je i do 50 odsto tržišta preplavljeno nelegalnim proizvodima. Tržišna inspekcija i poreska policija će raditi na rešavanju tog problema - objašnjava Milosavljević.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik kompanije „Modus”, kaže da tekstilci već nekoliko godina predlažu kako bi problemi crnog tržišta mogli da budu rešeni.
- Još pre četiri godine predložili smo da se 8.000 komisionih prodavnica preregistruje u samostalne trgovinske radnje. Time bi se ostavila mogućnost da i dalje prodaju robu, zadržavajući svojstvo pravnog lica, ali bi ušle u zakonite okvire poslovanja. Robu bi vratili fizičkim licima za čiji interes su je prodavali, ili bi je uneli kao osnivački ulog u nove samostalne trgovinske radnje. Ali na njih bi morali da plate prethodni PDV - objašnjava Knežević.
Ono što radnike tekstilne industrije pogađa jeste i nedostupnost povoljnih kredita. Ministar Milosavljević kaže da bi i ovaj problem mogao biti rešen.
- Jedan od načina je da se na dobrovoljni zahtev tekstilaca izvrši konverzija potraživanja koje država ima prema tim fabrikama u kapital. To je u neku ruku podržavljenje zarad opstanka i očuvanja radnih mesta - ističe Milosavljević.
Ono što bi dodatno moglo da poboljša situaciju jeste više posla u javnim nabavkama, koji im je stalno izmicao. Oni smatraju da bi situacija bila mnogo bolja kada bi, na primer, samo jedan deo tekstila koji država kupuje bio domaćeg porekla.

Ostale vestiArhiva