Otkako je kriza počela građani sve češće odlaze u nedozvoljeni minus, iako je to najskuplja bankarska usluga, gde mesečna kamatna stopa ide i do pet odsto. Najčešće se u crveno odlazi u periodu koji prethodi uplati zarade i penzije. Međutim, građanima nije u interesu ovakvo nedozvoljeno zaduživanje jer duže dugovanje evidentira se u Kreditnom birou i time se umanjuje mogućnost za zaduženje.
U Srbiji je otvoreno 6,1 milion tekućih računa, dok je broj korisnika za trećinu manji - oko 4,1 milion. Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, kašnjenje sa vraćanjem pozajmice ima 174.820 računa, a primetno je da raste učešće iznosa docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja. Početkom godine taj procenat je iznosio 4,1 odsto, dok poslednjeg dana prošlog meseca 5,9 odsto.
Statistika pokazuje i da svaki drugi penzioner ili zaposleni koristi dozvoljenu pozajmicu, iako je ovo jedna od skupljih bankarskih usluga. U proseku, građani duguju 22 evra banci koristeći popularni minus, a to je za evro manje nego što je bilo krajem 2008. godine.
- Prosečan iznos odobrene pozajmice je 33.000 dinara. Učešće korišćenog u odnosu na odobreno prekoračenje poslednjeg dana avgusta iznosi 41 odsto, pri čemu trend kretanja korišćenja pozajmica po tekućim računima beleži blagi rast u odnosu na isti period 2008. - kaže Ljiljana Milošević, zamenik direktora sektora za poslove sa stanovništvom „Komercijalne banke“.
Klijenti „Unikredit banke“ uglavnom koriste iznos dozvoljene pozajmice, u zavisnosti od visine zarade, odnosno penzije, ali da ne koriste pun iznos odobrenog prekoračenja. Prosečno korišćenje limita odobrenog po osnovu dozvoljenog minusa je oko 45 odsto i uglavnom se odnosi na klijente koji samo povremeno koriste maksimalno odobreni limit.
Pravo na dozvoljeno prekoračenje imaju vlasnici tekućeg računa sa redovnim mesečnim prilivom i pozitivnim saldom u trenutku odobravanja. Taj uslov se traži i kada se pozajmica produžava.
U ovom trenutku, oko polovine svih vlasnika tekućih računa u „Hipo Alpe-Adrija banci“ koristi mogućnost dozvoljenog minusa na tekućem. Tokom 2009. godine u ovoj banci zabeleženo je smanjenje broja zahteva za korišćenjem dozvoljenog minusa tokom 2009. godine - i to za 25 odsto.
- Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je oko 35.000 dinara, dok je stepen ispunjenja obaveza klijenata i dalje na izuzetno visokom nivou, što je i inače karakteristika bankarskog poslovanja sa stanovništvom u Srbiji. Ipak, posledice aktuelne krize osećaju se i u ovom segmentu, tako da je od početka godine broj klijenata u kašnjenju povećan za oko jedan odsto -naglašava Rade Šević, PR „Hipo Alpe-Adrija banke“.
Veći problem u vidu porasta kašnjenja, kako kažu u „Rajfajzen banci“, nemaju. Razlog za to se, pre svega, može pronaći u politici konzervativnog odobravanja pozajmica, koju je ova banka vodila.
- Klijentima smo odobravali pozajmicu maksimalno do visine prosečne zarade, dok su neke druge banke na tržištu odobravale značajno veće iznose. Ovo praktično znači da u trenutku isteka pozajmice, klijent svojom sledećom platom može da pokrije celokupan iznos odobrenog minusa, dok bi u slučaju da je pozajmica u visini dve ili tri plate, ovakav klijent dospeo u problem - ističu u „Rajfajzen banci“.

Najlakše i najskuplje
Jedan od najlakših, najbržih, pa samim tim i najskupljih načina „trošenja novca koga nema“ je upravo odlazak u minus. Mesečna kamatna stopa iznosi od dva do 2,8 odsto. Još je skuplje, skoro duplo, odlazak u nedozvoljenu pozajmicu, a obračunava se mesečna kamatna stopa i do pet odsto. I dok banke za otvaranje računa ne naplaćuju naknadu, održavanje ima svoju cenu. Uglavnom se ova naknada plaća mesečno. Pojedine banke nude i pakete usluga, pa je trošak održavanja veći. Što je teži paket, to je veća cena, koja može da iznosi i do nekoliko stotina dinara.

Ostale vestiArhiva