Sudeći po prosečnoj visini duga od 64 evra, građani Srbije najlakše potežu za kreditnim karticama. Ipak, kao i sa svakim dugom, i sa ovim treba biti oprezan, a racionalnim ponašanjem godišnje može da se uštedi i do nekoliko hiljada dinara.
U Srbiji ima 1,1 milion kreditnih kartica, dok je broj korisnika 911.000. Primetno je, sudeći prema podacima Udruženja banaka Srbije, da iz meseca u mesec raste broj onih koji kasne u izmirivanju svojih obaveza, a takvih je 61.788, što je za trećinu više u poređenju sa krajem prošle godine.
Godišnja efektivna kamatna stopa za kreditne kartice se kreće od 22 do 32 odsto. U proseku, u zavisnosti od kartice, građani za članarinu za godinu dana izdvajaju od 900, pa i do 6.000 dinara. Kako bi izbegli dodatne troškove, osim kamatne stope i troškova članarine, građani treba da budu informisani i o drugim mogućim naknadama koje banke zaračunavaju. Treba se raspitati koliko iznosi provizija za isplatu gotovine na šalteru i bankomatu matične banke, a koliko kod drugih banaka, gde je ovaj trošak duplo veći. Ova provizija je od jedan, pa i do tri odsto od iznosa.
I promena limita ima svoju cenu, kao i procenat otplate. Ukoliko klijent zaboravi da plati ratu, mora da računa da će platiti opomenu. Slanje prve košta nekoliko stotina dinara, dok je svaka sledeća skuplja. Banka naplaćuje i hitnu izradu kartice, kao i njeno blokiranje i gašenje. Neopravdana reklamacija za klijenta je trošak od 500 dinara, a biće mu naplaćeno, kod pojedinih banaka i 15 evra, ukoliko se kartica zaglavi u bankomatu njegovom greškom. U svakom slučaju, dug je spisak naknade. Znatno niži troškovi su za domaću „dina” karticu, gde pojedine banke ne naplaćuju ni članarinu.
- Naravno da u kriznim vremenima kada opada finansijska moć građana, dolazi do problema sa naplatom dugova, pa i sa otplaćivanjem rata za kreditne kartice. Ipak, moram da naglasim da u najvećem broju takvih slučajeva uvek nađemo neko zajedničko rešenje sa klijentima i ponudimo nove aranžmane koji su njima u tom trenutku pogodniji - kaže Varvara Tsantiri, direktor Sektora za gotovinske, potrošačke kredite i kreditne kartice „Eurobanke EFG”.
U ovoj banci najpopularnija je domaća „dina” kartica, a takođe veoma su popularne i „viza klasik” i „masterkard standard”. Slično je i u banci „Inteza”, gde je najzastupljenija „masterkard”, a slede „viza”, nacionalna „dina” i „ameriken ekspres”.
U „Sosijete ženeral banci” kažu da beleže blagi porast izdavanja u poslednja dva meseca, a procenat aktivnosti kartica je izuzetno visok i prati evropski trend. Najtraženija je „visa o la, la” revolving kartica, koja svojim korisnicima obezbeđuje poklone i popuste kod velikih trgovinskih lanaca širom Srbije. Ovu karticu mogu da dobiju kako zaposleni tako i honorarni primaoci zarade, i to polažući depozit. U ovoj banci nije zabeležen porast docnje po karticama i klijenti još uvek kasne u prihvatljivoj meri.
„Erste banka” u ponudi ima dve grupe kreditnih kartica - „dina” i „viza”, a tražene su i jedna i druga.
- Mlađa populacija je više orijentisana ka „viza” kreditnoj kartici, zbog toga što ona može da se koristi u inostranstvu, kao i putem interneta - ističe Aleksandra Ognjanović, direktorka Direkcije za alternativne kanale distribucije „Erste banke”.

Ostale vestiArhiva