Anketa Republičkog zavoda za statistiku, s druge strane, pokazuje da je oko 700.000 ljudi u zemlji siromašno. Tako, čak 9,2 odsto građana Srbije nema dovoljno novca da se prehrani i kupi ostale potrepštine. Međutim, istraživanje Republičkog zavoda zasniva se isključivo na potrošnji. Tako se kao kriterijum siromaštva u srpskoj računici uzima novac potrošen u toku jednog meseca. Stručnjaci su utvrdili da je prag siromaštva suma od 8.360 dinara. Svako ko je na hranu, higijenu, odeću, prevoz i ostale potrebe potrošio manje - siromašan je.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu Slobodan Cvejić objašnjava da u svetu ne postoji jedinstvena metoda koja bi izmerila glad ili siromaštvo.
“Negde je to dolar, negde dva dnevno. Kod nas se ne računa na osnovu prihoda, već se uzima potrošnja osobe i domaćinstva. Ako bismo merili po prihodima, to ne bi bilo realno, jer ima mnogo onih koji ne prijavljuju zaradu, ali i onih koji dobijaju proizvode u naturi”, objašnjava on.
Cvejić kaže da je realno da u Srbiji ima oko 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva, mada se ne može za sve njih reći i da su gladni. On objašnjava da glad nije univerzalna kategorija, te da nije isto biti gladan u Aziji i Evropi.
“Lakše je, takođe, siromašnim ljudima, koji žive na selu, nego onima koji su u gradu. U seoskim domaćinstvima uvek ima nešto da se ubere, a i ljudi međusobno razmenjuju proizvode, plodove koje su sadili”, objašnjava on.
Usled teške ekonomske situacije, kvalitet ishrane u Srbiji dodatno je opao. Poslednje istraživanje Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije pokazalo je da Srbi najviše jedu hleb i mast. Nutricionisti smatraju da se to moglo i očekivati, jer su ove namirnice i najjeftinije.
I dok se u Srbiji gladuje, samo u Beogradu se baca bukvalno na tone hrane. Gradska inspekcija je tokom prošle godine uništila skoro pet tona namirnica, pretežno onih kojima je istekao rok trajanja, a koje su se, da je na vreme, nekoliko dana pre isteka roka trajanja, reagovano, mogle dati onima koji gladuju.
Nezvanične procene su da bi od viškova koji ostanu prestoničkim restoranima i pekarama, moglo da se napravi i do 25.000 obroka dnevno.

Ostale vestiArhiva