Budžet za sledeću godinu je stigao u Skupštinu Srbije, a iz Vlade stižu tvrdnje da bolji budžet nije mogao biti napravljen. Tako, premijer Mirko Cvetković kaže da je budžet takav da može da podmiri sve ono što je u planu za narednu godinu.
“Ovaj budžet predstavlja jednu stepenicu u odnosu na ono što smo planirali za srednjeročni period. On je usaglašen sa stavovima Međunarodnog monetarnog fonda, gde idemo na smanjenje budžetskog deficita u narednih nekoliko godina”, kaže premijer.
“Sledeće godine je prvi korak, iza toga ćemo imati dalje smanjenje, naravno. U okviru tog smanjenja mi dajemo značajan akcenat na investiranje, investicije i to se odražava kako u ovom budžetu, tako će biti i u budžetu u narednim godinama”, očekuje Cvetković. Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić kaže da je predloženi budžet za narednu godinu potpuno očekivan i pokazuje da je Vlada vrlo odgovorno vodila politiku zato što se pridržvala onoga što je dogovoreno sa MMF-om. Erić je istakao "da je jako dobro što je u budžetu predviđen značajan iznos sredstava za investicije u infrastrukturu, jer to daje nadu, da će u godinama kada kriza prođe, sadašnje odricanje od potrošnje doneti boljitak svim građanima Srbije". On kaže da je bolje ići u minus i podsticati kakav takav razvoj nego imati uravnotežen budžet, a biti u depresiji. Erić dodaje da je loše što se deficit finansira kreditima, ali da nema alternative.
„Predlog budžeta za 2010. godinu je iznuđen, budući da će Srbija i u sledećoj godini imati visok budžetski deficit“, kaže saradnik u Institutu za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović i ocenio da će "rupa u budžetu" za sledeću godinu morati da se nadoknadi iz novih kredita i donacija. On je istakao da je prerano ukinut porez na zarade iznad 40 hiljada dinara u javnom sektoru, dodajući da je tu meru trebalo zadržati zbog psihološkog efekta koji ona ima na stanovništvo, jer kako je rekao, svi podjednako treba da podnesmo teret ekonomske krize.
„Nacrt budžeta za 2010. godinu je dosta realan, jer je je baziran na očekivanim prihodima“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec. Govoreći o rashodima, Bajec je ocenio da su oni realno predviđeni imajući u vidu i realnu situaciju i želju države da obezbedi manevarski prostor za javne investicije i za pomoć privredi u meri u kojoj je to moguće ali i neophodno.
"Najbitnije je da višak potrošnje nad prihodima odnosno deficit bude usmeren na jačanje infrastrukturne aktivnosti države prvenstveno na Koridoru 10", istakao je Bajec. Ekonomski stručnjak Miroslav Zdravković smatra da je budžet za 2010. "veoma oprezno urađen" i mnogo bolji u odnosu na onaj iz 2009, jer ne pravi novu makroekonomsku neravnotežu. Kada je reč o potencijalnim rizicima, Zdravković je ukazao da su oni najviše finansijske prirode, jer ne postoji mogućnost uticaja ni srpske, ni bilo koje druge vlade u svetu na događanja koja mogu da se dese u svetskoj ekonomiji, niti bi moglo da se spreči neki novi udar krize.

Ostale vestiArhiva