NOVI Zakon o tajnosti podataka, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2010, omogućiće otvaranje tajnih dosijea i dokumenata koji su decenijama skrivani od očiju javnosti, eliminisanje zloupotreba, posebno kada su u pitanju javne nabavke, ali i kontrolu stavljanja oznaka poveljivosti.
Zakon propisuje da svi državni organi „prođu“ kroz sve svoje dokumente i procene na kojima će oznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne, kao i rokove u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Za svaki dokument ponovo će biti doneta odluka o poverljivosti, tako da tajni dosijei neće automatski biti zapečaćeni, naveo je Homen, i napomenuo da će hiljade starih dokumenata uskoro biti moguće otvoriti.
Prema prvim procenama Ministarstva, sa preko 80 odsto svih tajnih dokumenata u Srbiji biće skinuta oznaka poverljivosti. Sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine, mogu da budu otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu zapečaćeni.
Rokovi u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajna određeni su prema stepenu, i kreću se od dve godine za niže stepene, do 30 godina za „državnu tajnu“, kao najviši stepen tajnosti.
- Oznake poverljivosti bile su izvor velikog broja zloupotreba, naročito kod javnih nabavki, gde su dokumenta proglašavana tajnom uvek kada nešto nije trebalo prikazati javnosti - podsetio je državni sekretar Homen, i rekao da je „cilj zakona da se uredi jedinstveni sistem određivanja tajnosti i zaštite poverljivosti tajnih podataka koji su od interesa za javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove Srbije“.
Zakon o tajnosti podataka propisuje da „kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju u kome je zaštita interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.
Pristup tajnim podacima se, shodno novom Zakonu, dozvoljava samo ovlašćenim licima, pa tako predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade imaju pristup tajnim podacima bez odobrenja.

Ostale vestiArhiva