Ratarska proizvodnja u Srbiji biće u 2010. regresirana sa 14.000 dinara po hektaru, a poljoprivrednici će, kao i prethodne godine, moći da koriste dugoročne i kratkoročne subvencionisane kredite sa kamatnom stopom od pet odsto godišnje, najavio je danas ministar poljoprivrede Saša Dragin.
Dragin je na konferenciji za novinare rekao da će davanja po hektaru biti rasporedjena tako da se 4.000 dinara daje za deklarisano seme, 4.000 dinara za dizel gorivo i 6.000 dinara za mineralno djubrivo.
Ističući da je Ministarstvo poljoprivrede uzelo u obzir da se u odredjenim delovima republike, pre svega u istočnoj i južnoj Srbiji, "od poljoprivrede daleko teže živi ", on je rekao da će uslovi za ostvarivanje subvencija biti značajno ublaženi za ta, "marginalna" područja.
Dragin je precizirao da u tim područjima niko od poljoprivrednika sa posedom do pet hektara ne mora da namiri potraživanja prema Fondu zdravstvenog osiguranja za 2009. godinu, dok na Kosovu i Metohiji neće biti postavljani nikakvi uslovi za ostvarivanje regresa po hektaru.
Prema dogovoru postignutom sa proizvodjačima duvana prošle godine, ta vrsta proizvodnje će ove godine biti regresirana sa dodatnih 20.000 dinara po hektaru, ukazao je on.
Dragin je ponovio da je povećanje regresa za ratarsku proizvodnju sa 12.000 na 14.000 po hektaru ove godine bilo moguće zahvaljujući tome što "nam je budžet za ovu godinu bio naklonjeniji" i sredstva su za 25 odsto veća nego 2009. godine.
On je kazao da će, pored regresiranja ratarske proizvodnje ove godine, ponovo postojati i linije i kratkoročnih i dugoročnih kredita, i to kratkoročnih kredita u vrednosti od 50.000 do 900.000 dinara, odnosno za imaoce robnih zapisa koji su ušli u sistem javnih skladišta do dva miliona dinara.
"Kredite ćemo davati preko komercijalnih banaka, sa zaista preferencijalnim uslovima i kamatnom stopom od svega pet odsto na godišnjem nivou", rekao je Dragin i dodao da se ti krediti mogu koristiti za kupovinu repromaterijala i drugih obrtnih sredstava uloženih u poljoprivrednu proizvodnju.
Kada je reč o dugoročnim kreditima, dogovoreno je da Ministarstvo poljoprivrede udje u "telo" kredita i učestvuje u njemu sa 40 odsto, a banke sa 60 odsto, kazao je Dragin i objasnio da ministarstvo tim učešćem smanjuje komercijalnu kamatnu stopu, takodje na pet odsto na godišnjem nivou.
Ti krediti iznosiće do 300.000 evra i mogu se koristiti za investicije u poljoprivrednu proizvodnju i podizanje konkurentnosti domaće poljoprivrede.
On je podsetio da je prošle godine oko 8.200 poljoprivrednika preuzelo više od 46,5 miliona evra kratkoročnih i dugoročnih kredita.
Dragin je napomenuo i da se akcija nabavke regresiranog mineralnog djubriva preko Produktne berze u Novom Sadu privodi kraju i istakao da je ta akcija, pored omogućavanja poljoprivrednicima da ulože više sredstava u kupovinu djubriva, doprinela da komercijalna cena tog djubriva bude do 20 odsto jeftinija nego u zemljama regiona i na svetskom tržištu.
Predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš pozdravio je usvajanje uredbi o regresiranju ratarske proizvodnje i kreditima za 2010/2011, jer će poljoprivrednici moći da planiraju proizvodnju.
On je pozdravio povećanje agrarnog budžeta, jer će omogućiti da sredstva budu izdvojena i za onu opremu i investicije za koje lane nije bilo novca.
Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici donela set od pet uredbi o korišćenju podsticajnih sredstava za 2010.

Ostale vestiArhiva