BEOGRAD - Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za domaće potrebe, jer je do sada požnjeveno 476.000 hektara, odnosno 87,7 odsto od zasejanih površi­na - rekla je u ponedeljak Snežana Janković, direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.
Prema dosadašnjim procenama, biće požnjeveno oko 530.000 hektara od zase­janih 543.000 hektara. Ali, zbog slabog roda, niske stabljike i zakorovljenosti na jednom delu neće biti žetve hlebnog žita. Ohrabruje što su do sada požnjevene površine gde su najbolji prinosi.
Prosečan prinos pšenice u Srbiji je 3,6 tona po hektaru. U Vojvodini je četiri to­ne, dok je u centralnoj Srbiji 3,3 tone po hektaru. Prema procenjenom bilansu za 2006/07 godinu domaća proizvodnja hlebnog žita biće oko 1.803.000 tone, a godišnje se, inače, uveze oko 15.000 tona pšenice.
- Za ishranu stanovništva, seme i stočnu hranu troši se oko 1.650.000 tona i ka­da se dodaju gubici od 80.000 tona dobije se podatak da će Srbija imati višak od oko 88.000 tona hlebnog žita - objasnila je Snežana Janković.
Prošle nedelje cena pšenice u silosima i mlinskim organizacijama bila je od osam dinara za kilogram bez poreza na dodatu vrednost u Zrenjaninu do 10 dina­ra u Nišu, Požarevcu i Novom Sadu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu cena pšenice se kolebala prethodnih dana od 9,5 do 9,8 dinara bez PDV. U poređe­nju sa Hrvatskom cena pšenice kod nas je niža za 1,5 dinara, dok je skuplja u odnosu na pšenicu u Mađarskoj, Francuskoj, Nemačkoj i u Čikagu.

VEKNA UKUSNA
KOMBAJNI su utihnuli. Žetvena kampanja u Vojvodini i na većini parcela pod pšenicom u centralnoj Srbiji upravo je završena, a rod očekivano "mršav".
U narednih godinu dana možemo da računamo na tanku, ali za utehu i kvalitet­nu veknu. Kao retko koje godine, naime, požnjeli smo pšenicu visokog hlebnog kvaliteta.
- Nijedan od stotinak uzoraka koje smo kontrolisali nije sadržavao manje od 12 procenata proteina, što je za čitav procenat više od standarda koje propisuje Evropska unija - kaže dr Srbislav Denčić, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, dodajući sa žaljenjem da bismo ovogodišnje žito mogli da proda­mo u mnogim evropskim zemljama pod oznakom "prva", a u najgorem slučaju kao "druga klasa".

Ostale vestiArhiva